петак, 27. март 2020.

ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА) Г12


ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА)

Пред вама се налази дело једног од најзначајнијих песника епохе хуманизма и ренесансе. Пред вама је кратак текст о животу Франческа Петрарке и линк презентације која ће вам дати кратак преглед дела.

***
Преломни догађај у животу песника Франческа Петрарке био је сусрет са Лауром у цркви Свете Кларе у Авињону, 6. Априла 1327. године. Тог тренутка започиње песникова љубав према Лаури, која је трајала све до његове смрти. Судбина је хтела да на исти дан када ју је први пут и угледао, 1348. године, Лаура умре. Своју неостварену љубав према Лаури песник ће овековечити у збирци љубавних песама – Канцонијер, која је добила назив према италијанској речи canzoniere, што значи песмарица. Канцонијер је испеван на народном италијанском језику, инспирисан песниковом љубављу према госпи Лаури. Подељен је на два дела чији су наслови: „За живота мадоне Лауре“ и „По смрти мадоне Лауре“. Овом збирком поезије, Петрарка се, уместо религиозних, филозофских и теолошких тема средњег века, окренуо љубавној поезији и хуманистичком виђењу света.
Највећи број песама јесу форми СОНЕТА (песма од четири строфе од којих су прве две катрени а друге две строфе терцети. Катрен – строфа од 4 стиха, терцет – строфа од 3 стиха).

ПРЕЗЕНТАЦИЈА НА САЈТУ: http://www.haikudeck.com/p/nC0Mm2i63F/#slide-11

Задатак за ученике:
1. У Читанкама (од 201. до 204. стране) прочитати све о Франческу Петрарки и његовом делу Канцонијер.
2. Преписати кратак уводни текст блога у своје школске свеске.
3. Преписати садржај презентације у своје школске свеске.
4. Изабрати један од два понуђена сонета, написати анализу песма у
Word документу и домаћи послати до 30.03.2020. Word документ насловити именом и презименом и исто то учинити на крају рада.


СОНЕТ БРОЈ 3

Тог дана зраци сунца бледи паше
жалише оног ко их је створио –
Ја се не чувах – ухваћен сам био –
Везале су ме, Госпо, очи ваше.

Ко да ни време такво не бејаше
да бих се и ја са Амором борио
бејах безбрижан, без сумњи и чио –
и отуд опште несреће насташе.

Разоружаног мене Амор стиже
и нађе пут што води срцу моме
кроз очи – ову капију за сузе.

Није му на част што ме у таквоме
стању ранио када стрелу диже.
Пред вашом стрелом – ја ни лук не узе.



СОНЕТ БРОЈ 292

Очи о којим тако топло зборих,
и руке, лице, стопала и длани,
бог којих свету остадох по страни
и самом себи странцем себе створих.

Увојци косе чиста сјајна злата
и блесак смешка анђеоског,
што је на земљи небо сатварао моје,
сад све је само прегршт глувог блата.

Но ипак живим, што ми жалост ствара
без оног светла, милог ми толико у
бури кад је брод без кормилара;

Нек љубавна ми песма сврши ту се,
пресахну жица ума сваколиког,а цитра моја у плач се обрну.

четвртак, 26. март 2020.

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА(Е-22,М-21)


ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ – ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

·         Јаков Игњатовић (1822−1889), је живео у српској средини у Мађарској, која је настала после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. Родио се и провео детињство у Сентандреји, варошици близу Пеште, која је била средиште, духовно и економско, Срба у Мађарској. Био је књижевник, публициста и политичар. Као политичар и публициста, заступао је становиште да Срби живе на мађарском тлу те да са Мађарима треба да буду увек у добрим односима. Доследан томе ставу, у револуцији 1848. године, када су Мађари устали против бечког двора, односно Аустроугарске монархије, Игњатовић се ставио на страну Мађара. Подржао је устанак Мађара за национално ослобођење, док се српска буржоазија ставила на страну бечког двора. Овакав Игњатовићев став према мађарској буни довео је до тога да у српској средини буде проглашен за мађарофила и националног издајника, па је и као човек и као писац био одбачен и презрен.
·         У књижевном стварању Јакова Игњатовића јасно се разликују два периода: романтичарски и реалистички.

Вечити младожења
                   
О писцу: књижевник, публициста и политичар
два периода:                    романтичарски                       и                        реалистички
                              национални мит и родољубље                                друштвени роман
Ђурађ Бранковић, Крв за род, Манзор и Џемила         //      Трпен спасен, Васа Решпект, Вечити
                                                                                                                                          младожења
                                                                                                                      
приповетке :Пита од хиљаду форината, Најскупља коза

чланци о књижевности: Поглед на књижевство, Србин и његова поезија

књижевна врста: роман, друштвени (социјални), роман личности, породична хроника
тема: сукоб генерација, породица, Шамика
композиција: два дела – генерација Софре Кирића
                                           − генерација Пере и Шамике
приповедачки поступци:
        дневничко-хроничарска структура
        измена ситуација које се нижу хронолошким редом
        мало ретроспективног приповедања
        нема понављања
        упечатљиви описи, дочаравање атмосфере и менталитета, доброћудни хумор
        рационализација и сажимање и приче и временских токова
        употреба садашњег или будућег времена
        лакоћа приповедања, динамично смењивање ликова и ситуација, занимљива фабула, изванредни портрети, стварни живот и стварни ликови
језик и стил: мешавина српског, црквенословенског и немачког језика

Вечити младожења
Анализа ликова

Софроније Кирић – патријархалан, поштује Соку, није тврдица,
                                    представља „стари свет”
                                    радан, предузимљив, упоран, жилав, храбар
Пера − желео настави школовање, отац га дао у трговину
             добар, својеглав, занесењак, пркосан, својеглав, аљкав у трговини, коцка
             спој личних особина, утицаја средине и породичних околности
               жртва родитељске тираније
             жртва неједнаке родитељске љубави према деци
Шамика – леп, паметан, фишкал, монден,
                  креће се у женском друштву,
                  смисао живота у флерту, угађању дамама, каваљерству, модирању и баловима
                  паразит, мекушац, али и пријатељ који је спреман на жртвовање
                  друштвено условљен и одређен (љубав према католкињи)
ЗВУЧНА ЛЕКТИРА КАО ПОМОЋ ПРИ УЧЕЊУ
https://www.youtube.com/watch?v=GrDVCJ8Xw4o

среда, 25. март 2020.

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ: ВЕТАР Е23


ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ: ВЕТАР

Лаза Лазаревић (1851−1890) је утемељивач психолошке приповетке код нас. Са његовим делом и радом сусретали сте се и кроз основну, али и кроз средњу школу. Приповетка Ветар је дело која прати психолошко стање јунака. Сусрешћете се са мноштвом мотива и симбола који ово дело чини интересантним за читање и данас.


***1. Одредите књижевну врсту којој припада ово Лазаревићево дело. Шта је тема ове приповетке? Како се развија фабула?  Издвојте кључне мотиве у приповеци и утврдите њихово значење.
2. Како започиње прича? Која је функција ауторског, објективног приповедача? Шта је сказ? (Потражи тумачење на Интернету.) Из ког разлога се Лазаревић одлучује за овај приповедачки поступак? Које све облике приповедања уочавате у овој приповеци?
3. Издвој модерне елементе из приповетке Издвојте традиционалне елементе из приповетке.
4.
Анализирајте јунаке ове приповетке (Јанко, мајка и девојка). Обратите пажњу на мотивацију њихових поступака и психолошку карактеризацију.

*** Задатак за ученике:
1. Прочитати приповетку у Читанци на страни 268.
2. У школске свеске написати одговоре на постављена питања.
3. У прилог вам шаљем линк аудио књиге која вам може олакшати анализу дела:
https://www.youtube.com/watch?v=TyycqkZ4y0I


AНТОНИЈЕ ИСАКОВИЋ - КРОЗ ГРАЊЕ НЕБО (М-41,Е-42)


Антоније Исаковић – Кроз грање небо

Антоније Исаковић (1923 - 2002) афирмисао се као приповедач (Велика деца 1953, Папрат и ватра 1962, Празни брегови 1969), а потом и као романсијер (Трен И 1976, Трен ИИ 1982, Миран злочин трен ИИИ 1992). Као учесник рата од 1941 - 1945. године, Исаковић је теме за своје приповедање углавном напазио у свом доживљају рата. Том тематском опредељењу остао је веран до краја.

Антоније Исаковић рођен је 6. новембра 1923. у Београду. Отац Никола био је судија Првог општинског суда у Београду, баш он је отворио тестамент краља Петра Првог Карађорђевића. Био је један од 1.300 каплара, прошао Албанију, пробијао Солунски фронт. Кад је прешао у адвокатуру, Исаковићи су проживели мале сеобе - из места у место. Мајка Загорка била је домаћица.

Тематска прожимања приповедака из збирке Велика деца и исте личносги у њима чине целину која добија романескне обрисе. Ове приповетке повезују време, простор, догађај и личности

Приповетка Кроз Грање небо је прича о групи рањеника које је одред оставио у шуми како би се лакше оспободио немачког обруча.

Болничарка Бранка је личност која се јави у само једној ситуацији приповетке или у унутрашњем монологу (мислима) некога од јунака приче.

На крају приповетке Кроз грање небо три узастопна одломка из дневника болничарке Бранке добијају епилошку функцију.


Антоније Исаковић - Кроз грање небо- одломак


Дрво се померило и начинило поздрав дану који је настајао. Многа разломљена окна прозора видела су се горе кроз крошњу. Под дрвећем била су разасута и шаторима наткривена носила. Било их је четрдесет.


Радош је лежао и уживао у настављању сна. Око њега били су други рањеници међу којима и Станко. Разговарали су док им је претила опасност да их пронађу немачке патроле. Са њима су ту остали још болничарка Бранка и пар војника. Они су рањени борећи се да дивизији створе слободан пролаз. Дивизија је отишла даље, а они су ту остали без довољно хране и воде. Сваког дана њихово стање се погоршавало. Дневно је по неколико њих умирало. Болничарка Бранка надгледала их је и помагала им колико је могла. Осећала је да је они не гледају баш увек као болничарку. Отпало јој је дугме са кошуље и често је хватала њихове погледе на својим грудима.


Један од њих, коме је граната разнела тртицу, учио је друге да једу разне травке и црвиће које могу да дохвате са земље. Једног су звали Фауст, јер је волео Гетеа. Болничарка Бранка почела је другачије да гледа Радоша. Он никада није хтео да јој допусти да види његову рањену ногу. Умро је и он. Болничарка у свом дневнику записује да су дошли партизани и да одлазе, али да ту остављају нешто између тих букава.

ЗАДАТАК
  1. Објаснити живот и дело Антонија Исаковића?
  2. Шта посебно привлачи пажњу у приоповеци „Кроз грање небо“?
  3. Објаснити специфичан простор у коме се одиграва радња приповетке?
  4. Објаснити симболику неба?

Одговоре записати у своје свеске
Здрави нам били

уторак, 24. март 2020.

Реченица као језичка и комуникативна јединица(Е13)


Реченица као језичка и комуникативна јединица


Синтакса је део граматике који проучава правила комбиновања речи у реченици. Речи и облици речи у реченици врше функцију одређеног члана(конституента)  реченице.Функцију реченичног члана  реч обавља самостално, у синтагматској  конструкцији или као члан зависне предикатске реченице.Зато и кажемо да синтакса проучава комбиновање синтаксичких јединица  у синтаксичке конструкције. Синтаксичке јединице и правила њиховог комбиновања чине синтаксички систем једног језика. Синтаксички систем има четири јединице: реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу.
1.Реч је најнижа синтаксичка јединица, али као реч одређене граматичке врсте речи и одређеног облика.Синтаксичка правила односе се на врсту речи и њихове облике, на пример, функцију субјекта врши  именица у номинативу, функцију предиката врши глагол у конгруетном личном глаголском облику, функцију објекта врши именица у акузативу. 

2.Синтагма(група речи) је виша синтаксичка јединица у којој две или више речи остварују граматичку везу(конструкцију) која у реченици има функцију реченичног члана.Синтагма има главну реч и зависне чланове. На основу граматичког значења главне речи у синтагми, синтагме су:именичка синтагма (именица успех- добар успех; именичка синтагма - успех),придевска синтагма (придев добар- врло добар; придевска синтагма - добар), прилошка синтагма (прилог нежно- веома нежно; прилошка синтагма- нежно), 
 глаголска синтагма- гледати- нежно гледати; глаголска синтагма).

3.Реченица је језичка јединица која на синтаксичком нивоу представља највишу синтаксичку јединицу, али је она основна јединица комуникације.Главни конституенти реченице су субјекат и предикат. Реченица која настаје комбиновањем глагола у конгруентном личном глаголском облику с именичком јединицом у номинативу је предикатскс реченица (може бити проста  и сложена).

4.Комуникативна реченица се састоји од две или више предикатских реченица, то је синтаксичка јединица којом се исказује завршена порука.

Запишите у свеску !

Народна књижевност(Г11, Е11,Е12,Е13, М11, М12, М13)


Народна књижевност (утврђивање)

Одговорите на питања и проследите ми на мејл (до 26.3.2020.):

1.Појам и настанак народне књижевности.

2.Одлике лирских народних песама и подела(из табеле).

3.Наброј циклусе епских народних песама (из табеле).

4.Напишите врсту, тему и мотиве песме Српске дјевојке.

5.Напиши особине Милоша Обилића,песма Кнежева вечера.

6.Коме се супроставља Марко Краљевић и зашто (Марко пије уз Рамазан вино)?

7.У песми Ропство Јанковић Стојана-како жена препознаје мужа, шта он чини?

8.Напиши мотиве песме Диоба Јакшића.

9.Напиши идеју песме Бој на Мишару.

Одељење: Г11 и Е11 треба да пошаљу до 30.3.2020.
Одељење: Е12 треба да пошаљу до 31.3.2020.

ИВО АНДРИЋ: ПРОКЛЕТА АВЛИЈА (одломак) Е33 - аутоелектричари


ИВО АНДРИЋ: ПРОКЛЕТА АВЛИЈА (одломак) Е33 - аутоелектричари


Са делом и биографијом Иве Андрића сусрели смо се читајући дело Мост на Жепи
Пред вама је задатак да анализирате одломак једног од најпознатијих романа овог нобеловца.

Задатак за ученике:
1. У прилогу мејла вам шаљем ПДФ дела. Прочитати одломак од 3. до 25. стране.

2. На основу прочитаног одломака препричај текст водећи рачуна о правопису и граматичким правилима. Текст откуцати у Word документу, фонт 12 Times New Roman. Текст доставити до 27.03.2020.

Да бисмо олакшали задатак шаљем вам аудио књигу Проклета авлија: https://www.youtube.com/watch?v=kSQnx27_7Ck. Потребан одломак траје до 55-ог минута, након слушања можете испунити задатак.
За радознале, и оне које књига додатно заинтересује, како бисмо прекратили пандемијске дане, шаљем вам линк филма Проклета авлија у ком се појављују бардови нашег глумишта: https://www.youtube.com/watch?v=CkbWVfswCII .