субота, 9. мај 2020.

БАРОКИ КЛАСИЦИЗАМ. ИВАН ГУНДУЛИЋ: "ОСМАН" (1. ПЕВАЊЕ) М13,Е13, Г12

БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ


БАРОК

Термин барок изведен је од португалске речи barocco која значи „бисер неправилног облика“. Термин се прво користио само у сликарству, и обухвата раздобље од друге половине 16. до прве половине 17. века. У историји књижевности тај термин се користи као заједнички назив за стилски правац који подразумева извештачен стил, нагомилавање стилско-изражајних средстава.У стилском погледу барокна уметност склона је наглашеном украшавању, прекомерности у изразу, гомилању стилских фигура, па и претеривању у описивању и карактеризацијама. 
Барок настоји да прикаже пролазност живота, велича духовне вредности и подсети на променљивост света. Негују се сви облици књижевности: поезија, проза, драма. Барокна књижевност остаје у оквиру ренесансних тема, али под утицајем нових идејних струјања (реформације и противреформације), изражене су супротности између тела и духа, разума и емоција, црквеног и световног живота.
Барокна књижевност код нас развијала се у оним крајевима у којима се остварила и ренесанса – у Дубровнику. Представници су: Иван Гундулић, Иван Бунић Вучић, Игњат Ђурђевић...

КЛАСИЦИЗАМ

Класицизам, књижевни правац, настао је у Француској средином 17. века као реакција на барок. Главни извори идеја класицизма јесу античке уметности. Захтевана је тачност и разумљивост, правилност у разликовању књижевних родова и поштовање драмског јединства (јединство ВРЕМЕНА, МЕСТА И РАДЊЕ). Посебно се цене тачност, дисциплина, јасноћа књижевног језика. Велича рационалност, умањује значај осећања. Представници су: Молијер, Никола Боало...
ПРЕЗЕНТАЦИЈА: https://slideplayer.fr/slide/14796147/


ИВАН ГУНДУЛИЋ: „ОСМАН“, 1. певање

Иван Гундулић (1589-1638) потиче из цењене дубровачке племићке породице. Један је од најзнаменитијих писаца дубровачког барока. 
„Осман“ је историјски еп, замишљен је у 20 певања, али 14. и 15. недостају. Посвећен је „нашему словинскому народу“. Поред борбе хришћана и Турака и величања словенства, другу тему овог епа чине догађаји у вези с трагичном судбином Османа, турског султана. Осман је оличење трагичног човековог положаја у свету. 
Приказани су догађаји у вези с турским султаном Османом II, његов пораз у бици код Хоћима у сукобу са пољским краљевићем Владиславом.

ЛИНК ТЕКСТА: https://www.rastko.rs/rastko/delo/10062

ПИТАЊА ЗА АНАЛИЗУ:
1. Одреди композициону структуру епа. 
2. Шта је инвокација? 
3. Пронађи информације о историјским личностима овог епа.
4. Зашто је битка код Хоћима била тако инспиративна за Ивана Гундулића?
5. У којим стиховима препознајеш пролазност, несталност ствари, једну од обележја барока? 
6. „...а у висоцијех гора врхе најприје огњен тријес удари“. Протумачи ове стихове. 
7. Коју стилску фигуру препознајеш у наведеним стиховима? 
8. Која стилска фигура је доминантна у 4. и 5. строфи? 
9. Шта песник тражи од муза? 
10. Зашто је променљивост среће исказана односом појединца према власти? Повежите идеју о точку среће који се окреће са судбином турског царства.


ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ:

1. Уводни део текста о БАРОКУ И КЛАСИЦИЗМУ ПРЕПИСАТИ У ШКОЛСКЕ СВЕСКЕ.
2. Прочитати прво певање епа "Осман" (текст на линку или у Читанкама на страни 256).
3. Одговорити на постављена питања, и написати одговоре у школску свеску.




Нема коментара:

Постави коментар