понедељак, 25. мај 2020.

Контролни Г11



Контролни Г11

1. Шта је условило настанак хуманизма и ренесансе?
2. Шта се развија од уметности у хуманизму и ренесанси,
    представници?
3.В.Шекспир- биографија.
4. Структура Божанствене комедије-Шекспир.
5. Коме је посвећен Канцонијер-Петрарка?
6. Шта је сонет, анализирајте један Петраркин сонет?
7. Композиција драме Ромео и Јулија-Шекспир.
8. Напишите о лику Јулије.
9. Ко је Санчо Пансо? Покушајте.
10. Опишите сцену из романа Дон Кихот-Сервантеса,
      која вас је изненадила.

Одговоре пошаљите до 11 сати.

недеља, 24. мај 2020.

М. Крлежа: Господа Глембајеви", М31. Е31

Господа Глембајеви


Најутицајнији хрватски књижевник прошлог века, Мирослав Крлежа (1893-1981), оставио је монументални књижевни опус захваљујући којем је био средишња личност не само хрватске књижевности 20. века, него и највећа појава целе хрватске књижевности.

Рођен је у Загребу, своје детињство описао је у прозној књизи Детињство у Аграму (1902, 1903).

Завршивши класичну гимназију у Загребу, по жељи оца се уписао на кадетску школу у Печују (1908), а потом и на војну академију у Будимпешти (1911). Године 1913. он напушта академију и стиже у Скопље, са жељом да се као добровољац придружи српској војсци у Балканском рату. Под сумњом да је аустријски шпијун, ухапшен је и спроведен у Београд. Кад је прешао у Земун, аустријска полиција га хапси као дезертера из војне академије. Ове околности отргле су Крлежу  младалачких илузија. Бесмисленост ратовања он је овековечио у збирци Хрватски бог Марс.

Почео је да објављује 1914. године; његово дело је жанровски разноврсно. Појављују се драме (Легенда, Маскерата), аутобиографски запис (Фрагменти) и поема у прози (Заратустра и младић). Написао је око 15 драма, од којих су најпознатије оне из циклуса о Глембајевима у којима Крлежа акценат ставља на психолошки сукоб у јунацима. То су драме: Господа Глембајеви (1928), У агонији (1928) и Леда (1931). Крлежине ране драме су једночинке о великим духовним вођама света: Легенда, Маскерата, Адам и Ева, Микеланђело Буонароти, Кристофер Колумбо, Краљево. Настале су до 1920. године.

Посебну групу чине експресионистичке драме о егзистенцијалним проблемима: Галиција, Голгота, Вучјак (настале у периоду 1920 – 1923). Најбољи његови романи (Повратак Филипа Латиновића, 1932; На рубу памети, 1938; Банкет у Блитви, 1938-1964) су романи о положају отуђеног интелектуалца у друштву. Поезију је писао око 20 година. Пан, Подневна симфонија, Сутон, Ноктурно, Содомски баканал, Улица у јесење јутро, настале су и објављене до 1919; Пјесме I, II, III, 1918; Лирика 1919...


Психолошка драма Господа Глембајеви прати суноврат породице чије проклетство вуче корене у прошлости када је грех убиства начинио давни предак ове фамилије. Доласком Леона Глембаја у родитељски дом долази и прочишћење истинама које су вешто скриване годинама, које збацују маску са лица проклетих људи. Леон је једини који не носи маску и у односу на друге ликове, једноставан je. Крлежино поимање људског живота као сплета супротности овде је приказано. Заплет почиње на крају првог чина када након расправе Игњат чује разговор Леона и Зилбербранта, којим се откривају породичне сплетке. Леон неуспешно покушава да побегне од оног глембајевског у себи.

А сада... Одговори на питања.


1. Распитај се о компзиционој структури драме?

2. Подсети се која три јединства драме постоје. Шта је у овој драми посебно необично?

3. Како си разумео/ла појам глембајевштине?

4. Из уводног текста Мирослава Крлеже "О Глембајевима" обрати пажњу на бароницу Кастели. Ко је она била и у чему је њена тајна?

5. Каква атмосфера влада у одломку драме? Опиши је и пробај да увидиш њену функцију.

6. Који портрет се посебно издваја? Објасни.

7. Како се зову преостале две драме у циклусу о Глембајевима?

8. Зашто је Леону драго „да није Глембај“?

9. Објасни сукоб данијелијевског и глембајевског у Леону.

10. Од чега Леон бежи? Зашто је он у родитељском дому странац?

11. Какав је очев став према Леоновом одабиру професије? Шта су за њега вредности?

12. Шта симболизује грмљавина? Она почиње када и разоткривање породичних тајни.

13. Какве несреће је изазвала „жена фатум“?

14. Како Игњат доживљава Леоново оптуживање без икаквих „јуридичких доказа“?

15. У неколико реченица напиши свој доживљај прочитаног одломка.

16. Кроз тезе забележи слој идеја књижевног дела.

Рок за израду задатка је петак, 29.5.2020.

уторак, 19. мај 2020.

"Облак", Добриша Цесарић (М31, Е31)

"Облак", Добриша Цесарић


Добриша Цесарић (1902-1980) познати је хрватски песник и преводилац. Своју прву песму објавио је већ у четрнаестој години. Објавио је три збирке песама (Лирика, 1931; Спасена свјетла, 1938; Освијетљени круг, 1953). Најзначајнија збирка му је Лирика, за коју је награђен престижном наградом ЈАЗУ. 

Његова лапидарна, кристално јасна лирика постаје широко прихваћена. Цесарић је успео да на једноставан начин пева о сложеним темама живота.


Песма Облак је једна од познатијих дела Добрише Цесарића из збирке Воћка послије кише, говори о потешкоћама кроз које пролази човек који тежи да се прилагоди окружењу, али који истовремено тежи и својим идеалима који су за обичног, ограниченог човека несхватљиви.


1. Књижевна врста.

2. Коју појаву у версификацији уочаваш?

3. Облак има алегорично значење. Шта то песник покушава да каже?

4. Зашто су људи слепи за светлост облака?

5. „Вјетар висине га је њихо,
Вјетар висине разнио га.“

Шта то песник поручује?

6. Какву улогу има контраст? Шта се њиме приказује?

7. Издвој битне поруке дела.

понедељак, 18. мај 2020.

ПРИЛОЗИ (Е-22, М-21)

Прилози

‒ Прилози − непроменљиве речи; стojе уз глаголе друге прилоге, придеве и именице;
                  − у реченици најчешће имају функцију прилошке одредбе;

- Подела по значењу
  уз глаголе:
- за место: горе, доле, назад, иза, напред, далеко, десно, лево
- за време: тек, данас, јуче, увече, синоћ, ноћас, сутра, лане летос, јесенас
- за начин: брзо, тачно, споро, лепо, уљудно, пристојно, скромно, човечно
- за количину: мало, много, доста, нешто, неколико, још

уз придеве и друге прилоге:  врло, веома, сувише, необично, доста, одвише, одвећ, сасвим  

уз именице: неколико, мало, много, нешто, још, сувише, недовољно, доста

- заменички прилози:
- за место: овде, ту, онде / овамо, тамо, онамо / овуда, туда, онуда /
                   одавде, одатле, оданде / довде, дотле, донде
- за начин: овако, тако, онако
- за количину: оволико, толико, онолико
- за време: сада, тада, ондa
- за узрок: зашто, зато, стога

среда, 13. мај 2020.

МОЛИЈЕР: „ТВРДИЦА“ (ОДЛОМАК) М13,Е13, М11, М12, Г12


МОЛИЈЕР: „ТВРДИЦА“ (ОДЛОМАК)


Молијер, рођен као Жан Батист Поклен, једа је од највећих француских комедиографа. У његовом стваралаштву велики утицај остварили су жанрови комедије дел арте и фарсе, а комад „Тврдица“ директно је инспирисан делом "Аулуларија"(Ћуп) римског комедиографа Плаута.

ПИТАЊА ЗА АНАЛИЗУ:

1. Шта вас је у овом делу нарочито узбудило и оставило утисак на вас? Које су комичне сцене за вас биле најупечатљивије? Образложите зашто. На чему почива драмски заплет комедије „Тврдица“?
2. Комад започиње темом скривених љубави Харпагоновие деце. Зашто Елиза и Клеант не смеју оцу саопштити своја искрена љубавна осећања према Валеру односно Маријани? Образложите како Клеант описује живот са тврдицом.
3. Уочите како Харпагон разговара са укућанима. Чиме је мотивисан такав његов начин говора? Шта представља његову највећу бригу?
4. Какве брачне планове има Харпагон за себе и своју децу? Уочи чиме су мотивисани његови избори будућић брачних партнера своје деце? Зашто се ти планови сукобљавају са жељама Елиза и Клеанта?


ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ:

1. Препишите уводни део блога који говори о писцу.

2. Прочитајте одломак драме који се налази у Читанкама (248-255) страна.

3. У школске свеске напишите одговоре на постављена питања. Радове достављате до 20.05.2020.


"КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ" ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ (Е23)

"КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ"

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ


Питања и истраживачки задаци:

1. Шта те у прочитаном роману највише потресло, изненадило, узнемирило, растужило?
2. Како би жанровски окарактерисала/окарактерисао Михаиловићев роман?
3. Одреди место и време или места и времена описана у роману.
4. Издвој доминантне мотиве у роману.
5. Посебну пажњу посвети моту који је Михајловић одабрао за свој роман. Покушај да доведеш у везу изабрани мото и значење романа.
6. Обрати пажњу на приповедање у роману. Размисли због чега је Михаиловић одлучио да приповедање препусти главном јунаку. Какав уметнички ефекат жели да постигне приповедањем у 1. а не у 3. лицу? Шта је СКАЗ?
7. Доведи у везу форму приповедање са специфичним језиком који Михаиловић користи у делу. Због чега се Михаиловић определио за језик улице, вулгаран, огољен и прост, а не за чист књижевни језик?
8. Ко је Љуба Сретеновић Шампион у тренутку када почиње приповедање?
Колико дуго он борави ван своје земље?
Какав је његов однос према домовини, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији?
9. Опиши Љубин живот у Шведској. Користећи аргументацију из текста књижевног дела потврди да је Љубин живот у Шведској бледа сенка живота који је могао имати на Душановцу.
Размисли због чега Љуба, на самом крају романа, прижељкује рат као околност која би му омогућила повратак у СФРЈ.
10. Издвој догађаје-прекретнице у животу Љубе Шампиона. Који догађаји су обележили Љубино детињство? Какав је његов однос са родитељима, братом и сестром? Шта сазнајемо о његовом пореклу и породици? Објасни утицај 1948. године на Љубину породицу.
Какво је Љубино прво сексуално искуство? На који начин то искуство обликује његово емотивно биће и његов будући однос према женама?
11. Опиши Љубину боксерску каријеру. Објасни како је дошло до сукоба са Старим Перишом.
Опиши период Љубиног боравка у војсци. Зашто је дошло до разлаза између капетана Зорића и Љубе? Коју важну лекцију је Љуба пропустио да научи?
Када се и како Љуба замерио Столету Апашу? Које су страшне последице тог сукоба? Како се тај сукоб завршио?
12. Пратећи Љубину боксерску каријеру и оно што се дешава у његовом приватном животу, уочи у ком тренутку долази до преокрета у начину на који се Љуба бори.
13. Уочи и објасни уметничку, симболичку улогу бокса и боксерске каријере у Љубином животу.
14. Због чега Љуба бира да своју животну причу исприча нама, а не дели је са Инге?

МИГЕЛ ДЕ СЕРВАНТЕС: „ДОН КИХОТ“ (8. глава) М13,Е13,M11. M12, Г12,Г11,Е11,Е12,Е13

МИГЕЛ ДЕ СЕРВАНТЕС: „ДОН КИХОТ“ (8. глава)

Пред вама се налази дело Мигела де Сервантеса које је намењено свим генерацијама. Роман „Дон Кихот“ инспирација је и данас многим уметницима, тако да мотиве из романа можемо наћи у филму, цртаном филму, сликама, вајарским фигурама и слично. 



  
*Линк ПДФ књиге (8. глава налази се на 45. страни пдф форме): http://www.cervantesvirtual.com/descargaPdf/el-quijote-en-serbio/

*Линк цртаног филма „Дон Кихот“:  https://www.youtube.com/watch?v=ZvbV3EvunNU

ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ ОДЕЉЕЊА М13 И Г12:

1. Прочитати текст 8. главе (Читанка, 212 – 219. страна).

2. Одговорити у школске свеске на постављена питања. 


3. Служећи се Интернетом и Читанкама, пронађи значења књижевних појмова који су болдовани.

4. ЗА М13: одговор на *8. питање шаљете у електронској форми до петка 10.04.2020.


ЗА Г12: одговор на *8. питање шаљете у електронској форми до петка 27.04.2020.


ПИТАЊА ЗА АНАЛИЗУ:

1. Уз помоћ Интернета и Читанке пронађи биографске податке о Мигелу де Сервантесу.

1. О чему су говорили витешки романи средњег века? Образложи популарност витешког романа. Које су особине морале да красе витезове?

2. Шта је то пародија? Образложите зашто се дело "Дон Кихот" сматра пародијом витешког романа?

3. Образложи шта те је у овом одломку највише насмејало? Образложи на који начин аутор постиже комичне ефекте?

4. Објасни како се Дон Кихот понаша при сусрету са ветрењачама. Како објашњавате овакво Дон Кихотово понашање? Зашто Санчо Панса не предузима неки озбиљнији покушај да заустави свог господара? Како Дон Кихот реагује на повреде које је задобио у окршају са ветрењачама? Зашто не сме да се жали на болове? Шта Дон Кихотово понашање говори о његовом разумевање витешких романа?

5. Каква је уметничка улога супротстављања виђења Дон Кихота и Санча Пансе? Каква различита виђења живота оличавају погледи и схватања ове двојице ликова?

6. Образложите како Дон Кихот реагује на појаву свештенике и даме у кочији са пратиоцима. Образложите због чега Дон Кихот опет стварност прилагођава својој слици света. Образложите разлоге и симболику његове занесености.

7. Уочи на какав се начин завршава ово поглавље. Које се особине витешких романа на овај начин пародирају?

*8. Какве карактерне особине и понашање данас називамо „донкихотовским“?

Вилијeм Шекспир,"Ромео и Јулија" (M11,M12, Е13, М13, Г12,Г11,Е11,Е12)

ВИЛИЈEМ ШЕКСПИР, "РОМЕО И ЈУЛИЈА"

Вилијем Шекспир (1564-1616) енглески је ренесансни драмски писац и песник. Иако је рођен у Стратфорду, већи део живота проводи у Лондону, где је писао и глумио. Чувено позориште које је основао звало се "Глоб".
. И данас постоје полемике о ауторству када је Шекспирово дело у питању, а приписује му се највећи број трагедија, међу којима су "Краљ Лир", "Магбет", "Отело", Хамлет", "Ромео и Јулија", историјске драме "Хенри Пети", "Ричард Трећи" и комедије "Укроћена горопад", "Сан летње ноћи"...

ЗАНИМЉИВОСТИ:

* 23. април проглашен је Међународним даном књиге јер су се тога дана 1616. упокојила два велика писца- Вилијем Шекспир и Мигел де Сервантес (модерна драма започиње са Шекспиром, а модерни роман са Сервантесом).

*Не постоји ниједно позориште на свету које на свом репертоару није имало бар један Шекспиров комад (написао је чак 37 драма и 154 сонета).


Уколико сте заинтересовани, можете погледати филм или представу који су инспирисани овим Шекспиров делом, па их упоредити са аутентичним текстм.

НЕШТО О ДЕЛУ...

Претпоставља се да је Шекспир инспирацију за своје дело
 пронашао у легенди о младим, несрећним љубавницима. Данте у шестом певању "Чистилишта" помиње Монтагијеве и Капулетове, те и да су постојали, било је то много пре Шекспировог времена.
Трагедија је грађена по узору на античке трагедије, а важну улогу има народ (у трагедијама се, углавном, јавља у улози хора). Шекспир својим делом истиче главна начела хуманизма- љубав и племенитост (према другом бићу). Завршне речи су: "Све се паћа!" и писац их упућује онима који похлепу, углед, моћ, стављају испред начела човечности.
"Читав свет је позорница", поручује Шекспир, а својим ликовима највише приказује тадашњу аристократију.
Радња драме траје свега неколико дана, а догађа се у 16.веку.

КОРИСНИ ЛИНКОВИ:

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://vickovsrpski.files.wordpress.com/2014/11/viljem-sekspir-romeo-i-julija.pdf&ved=2ahUKEwjogLO8itToAhVClYsKHXR-Az8QFjAAegQIAhAB&usg=AOvVaw0_fWSrN74v01ZTyTDFyM4U

https://youtu.be/VBDcDr4XWpY


Питања за анализу дела?

1. Којим великим догађајем почиње драма?
2. У ком граду се одвија радња драме?
3. Како се зове Ромеова љубав пре него што заволи Јулију?
4. Да ли успеваш да продреш у суштину сукоба између две завађене породице? Пробај то да објасниш.
5. Од ког јединства се, у једном тренутку, одступа у овој драми? Покажи то на примеру.
6. Окарактериши главне ликове драме, Ромеа и Јулију.
7. Ко су помоћници младом заљубљеном пару у жељи да своју љубав остваре? Пронађи неке примере.
8. Разради мотив забрањене љубави.
9. Које су етапе драмске радње? Издвој сваку од њих.
10. У чему је трагична кривица овог дела и коме је приписујеш?
11. Које су поруке дела?
12. Одреди композициону структуру дела.

* Питање за радознале- Зашто Шекспир (који је Енглез) своју радњу смешта у Италију? Узми у обзир раније стечена знања.

субота, 09. мај 2020.

БАРОКИ КЛАСИЦИЗАМ. ИВАН ГУНДУЛИЋ: "ОСМАН" (1. ПЕВАЊЕ) М13,Е13, Г12

БАРОК И КЛАСИЦИЗАМ


БАРОК

Термин барок изведен је од португалске речи barocco која значи „бисер неправилног облика“. Термин се прво користио само у сликарству, и обухвата раздобље од друге половине 16. до прве половине 17. века. У историји књижевности тај термин се користи као заједнички назив за стилски правац који подразумева извештачен стил, нагомилавање стилско-изражајних средстава.У стилском погледу барокна уметност склона је наглашеном украшавању, прекомерности у изразу, гомилању стилских фигура, па и претеривању у описивању и карактеризацијама. 
Барок настоји да прикаже пролазност живота, велича духовне вредности и подсети на променљивост света. Негују се сви облици књижевности: поезија, проза, драма. Барокна књижевност остаје у оквиру ренесансних тема, али под утицајем нових идејних струјања (реформације и противреформације), изражене су супротности између тела и духа, разума и емоција, црквеног и световног живота.
Барокна књижевност код нас развијала се у оним крајевима у којима се остварила и ренесанса – у Дубровнику. Представници су: Иван Гундулић, Иван Бунић Вучић, Игњат Ђурђевић...

КЛАСИЦИЗАМ

Класицизам, књижевни правац, настао је у Француској средином 17. века као реакција на барок. Главни извори идеја класицизма јесу античке уметности. Захтевана је тачност и разумљивост, правилност у разликовању књижевних родова и поштовање драмског јединства (јединство ВРЕМЕНА, МЕСТА И РАДЊЕ). Посебно се цене тачност, дисциплина, јасноћа књижевног језика. Велича рационалност, умањује значај осећања. Представници су: Молијер, Никола Боало...
ПРЕЗЕНТАЦИЈА: https://slideplayer.fr/slide/14796147/


ИВАН ГУНДУЛИЋ: „ОСМАН“, 1. певање

Иван Гундулић (1589-1638) потиче из цењене дубровачке племићке породице. Један је од најзнаменитијих писаца дубровачког барока. 
„Осман“ је историјски еп, замишљен је у 20 певања, али 14. и 15. недостају. Посвећен је „нашему словинскому народу“. Поред борбе хришћана и Турака и величања словенства, другу тему овог епа чине догађаји у вези с трагичном судбином Османа, турског султана. Осман је оличење трагичног човековог положаја у свету. 
Приказани су догађаји у вези с турским султаном Османом II, његов пораз у бици код Хоћима у сукобу са пољским краљевићем Владиславом.

ЛИНК ТЕКСТА: https://www.rastko.rs/rastko/delo/10062

ПИТАЊА ЗА АНАЛИЗУ:
1. Одреди композициону структуру епа. 
2. Шта је инвокација? 
3. Пронађи информације о историјским личностима овог епа.
4. Зашто је битка код Хоћима била тако инспиративна за Ивана Гундулића?
5. У којим стиховима препознајеш пролазност, несталност ствари, једну од обележја барока? 
6. „...а у висоцијех гора врхе најприје огњен тријес удари“. Протумачи ове стихове. 
7. Коју стилску фигуру препознајеш у наведеним стиховима? 
8. Која стилска фигура је доминантна у 4. и 5. строфи? 
9. Шта песник тражи од муза? 
10. Зашто је променљивост среће исказана односом појединца према власти? Повежите идеју о точку среће који се окреће са судбином турског царства.


ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ:

1. Уводни део текста о БАРОКУ И КЛАСИЦИЗМУ ПРЕПИСАТИ У ШКОЛСКЕ СВЕСКЕ.
2. Прочитати прво певање епа "Осман" (текст на линку или у Читанкама на страни 256).
3. Одговорити на постављена питања, и написати одговоре у школску свеску.




понедељак, 04. мај 2020.

Војислав Илић - Сиво, суморно небо (М-21, Е-22, М-22, М-23, Г-22))

· Биографија. Војислав Илић (1862−1894) потиче из књижевничке породице. Његов отац Јован Илић био је познати песпик и политичар опозиционар. Кућа Јована Илића била је најпознатија и најугледнија кућа у Београду друге половине 19. века, састајалиште и дебатни клуб о књижевним и политичким питањима. Окупљала је писце различитих уметничких и политичких опредељења, али и велики број јавних и политичких радника. Ту су се сретали Змај, Јакшић, Костић, Каћански, Глишић, Лазаревић, Веселиновић, Матавуљ, Сремац, Нушић, Ранковић, Домановић, Митровић, Матош, Скерлић и многи други. У овој кући је Бранислав Нушић први пут, у рукопису, читао своју прву написану комедију Народни посланик.
· Своја политичка схватања Илић је формирао у очевој кући: био је врло активан у јавном животу и политичким манифестацијама. Држао је жестоке говоре на омладинским политичким скуповима. Објављивао политичке текстове у опозиционим листовима, својим сатиричним песмама исмевао је стање у друштву, тиранију власти и апсолутизам династије. Бунт његових песама био је снажнији него тада познатих песника сатиричара Ђуре Јакшића и Јована Јовановића Змаја, али нису достигле значајнији уметнички ниво. Због својих политичких активности стално је био на удару власти: прогањан, оптуживан, извођен на суд, морао је да бежи из земље.
· Пошто је још од детињства био слабог здравља, Војислав Илић није успео да заврши гимназију. Ванредно је похађао предавања на Великој школи колико да стекне образовање које није могло да буде верификовано због незавршене гимназије. Недостатак школског образовања Илић је надокнадио читањем и учењем у богатој очевој библиотеци и праћењем разговора за време седељки у дому Илића. Читао је римске, руске, немачке, енглеске и америчке песнике. Бавио се превођењем поезије. Рано је почео да пише и са шеснаест година објављује баладу Лепид. У двадесет и првој години, 1881. године, у часопису Отаџбина објављује своје најобимније песничко дело, спев Рибар. Сарађује у бројним листовима и часописима поставши најплоднији песник свога времена. За живота је објавио три књиге песама − 1887, 1889, 1892. Умро је од туберкулозе 1894. године у Београду.
· Песничко дело Војислава Илића не може се подвести ни под једну школу. Његово петнаестогодишње певање представља неку врсту синтезе стваралачке поетике 19. века. Према примењеном песничком поступку Илићево песништво се дели на:
класицистичко песништво инспирисано грчком и словенском митологијом, али и митологијом многих других европских и источних народа (Бахус и Купидон, Данаја
романтичарско песништво са мотивима из прошлости и источњачким мотивима; ту је изражена жалост што живот брзо пролази, доминантан је елегични тон, избија меланхолично осећање (Љељо, Пећина на Руднику
реалистичко песништво које се прилично неуспешно остварило у сатиричносоцијалним песмама, али је зато високе уметничке домете достигло у дескриптивним песмама (Сиво, суморно небо, Грм
парнасовско песништво остварено је углавном на античким мотивима и обележило је Илића као песника евронске културе (Тибуло, Химна векова
симболистичко песништво у ствари је наслућивање симболизма; остварено је у само једној, 1892. години; открило је песничко визионарство Војислава Илића (Клеон и његов ученик, Запуштени источник).
· Песништво Војислава Илића је разноврсно и са жанровског аспекта: огледао се у сатиричној и родољубивој поезији, љубавној поезији и романсама, елегијама и описним песмама.
· Сатирична поезија (Маскенбал на Руднику, У лов, Већ се купе, Грађанске врлине, Оргије, Пријатељу, Један монолог младог Слепчевића, Реалиста) показује Илићев активан однос према друштвеној стварности, његов слободарски и критички однос према режиму Обреновића. Ове песме немају већу уметничку вредност, нису достигле ниво Змајеве и Јакшићеве сатире, али остају као сведочанства једног времена и песникове бескомпромисне борбе за друштвену правду.
· Родољубива поезија (На Вардару, Родољуб, На гробу војводе Дојчила у Солуну) по уметничкој вредности стоји испод сатиричне поезије овога песника.
· Љубавна лирика нити је бројна нити је много речита. Највеће вредности достиже она која се претапа у елегију (Исповест, Госпођици Н.).
· Романсе су последица песниковог бекства из стварности, уточиште за заборав на невоље политичке и интимне природе (Љубавна трка, Љубавна прича о дону Нунецу и дона Клари).
· Елегије су осенчене меланхолијом и резигнацијом као последицом незадовољства друштвеном стварношћу и породичних несрећа (Елегија, Суморни дан, Посланица пријатељу, Елегија на развалинама куле Северове, Исповест).
· Описне песме испуњене су јесењим и зимским пејзажима (Вече, Зимскоско јутро, Зимска идила, Јесен, У позну јесен, Сиво, суморно небо). У елегијама и описним песмама Војислав Илић је остварио највише уметничке домете.
Песничко стварање и стваралаштво уопште честа је тема Илићевог певања: Мојој музи, Песник, Два песника, Песнику, Реалиста, Један монолог младог Слепчевића. У двема последњим песмама изражен је Илићев однос према романтизму и реализму. У песми Један монолог младог Слепчевића заузима критички став према неким особинама и поетупцима романтизма: против бомбастичних фраза и лажне патетике, а за више живота у поезији. У песми Реалиста он је против примитивизма реалистичке прозе, а за више поезије у животу. Стваралачка проблематика присутна је у песмама са скулптуралном тематиком: Ниоба, Тибуло, Мраморни убица, Прва наредба.



Сиво, суморно небо (ПРЕПИСАТИ У СВЕСКЕ)
                                                    

О писцу: књижевничка породица, политички активан;

Врсте: сатирична, родољубива, љубавна, романса, елегија, дескриптивна, о песништву

Фазе:  класицистичка, романтичарска, реалистичка, парнасовска, симболистичка

Реалистичка фаза: слике објективног света, сеоских пејзажа,
                                  природа дочарава обичан живот и човекове активности

Књижевна врста: дескриптивна (доживљај природе)

Основни мотиви: јесен и меланхолија, песимизам, самоћа, незадовољство

Тема: опис природе у позну јесен, пролазност

Симболика наслова: бесадржајност, празнина, жалост, туга, сета

Песничке слике:
I − сиво, суморно небо; увели ладолеж, по земљи гранчице леже
-кретање од већих ка мањим сликама, одозго на доле

II: − убоги спровод се креће по каљавом друму -мршаво кљусе вуче таљиге

*исто осећање − појачано у другој слици

I − статичне слике;
II– динамичне слике, социјално обележена − сиромаштво сељака

Идеја: мисао о смрти и пролазности свега људског

Стилске фигуре: асонанца, алитерација, таутологија (сиво и суморно, мршав коњ и кљусе)

Стил:  уз именицу иду два атрибута, две одредбе, правилна рима

Симо Матавуљ - Поварета (М-22, М-23, Г-22)

Симо Матавуљ - Поварета

· Симо Матавуљ (1852 —1908) је био српски писац из Далмације. Приповедач, романсијер, драмски писац и преводилац. Учио је гимназију, четири године провео у манастиру, завршио учитељску школу у Задру. Петнаест година је живео у Црној Гори као наставник француског језика, а 1889. године, прелази у Београд и ту остаје до краја живота. Иако није имао високо школско образоваље, Матавуљ је један од најобразованијих наших писаца тога доба: стално је учио, читао, путовао. Знао је италијански, француски, руски и енглески језик. Био је у Риму, Паризу, Ници, Пешти, Бечу, Минхену, Атини, Цариграду, Алжиру, на Крфу и Северном мору. Књижевно образовање стицао је на делима италијанске и француске књижевности, које је читао у оригиналу. Преводио је Мопасана, Золу, Молијера и Дикенса. Превођен је на руски, чешки, немачки, италијански, француски, енглески, шведски.

·  Објавио је два романа: Бакоња фра­Брне (1892) и Ускок (1892). Двема драмама (Завјет и На слави) није остварио значајан књижевни успех. Матавуљ је врстан приповедач. Објавио је велики број књига приповедака. Најбоље, најизворније и уметнички најдотераније су му приповетке са темама из приморског живота тај живот се дубоко утиснуо у душу, свест и памћење пишчево самим рођењем и сазревањем у том поднебљу, али и причама које је у детињству слушао. Занимљиво је да је своје најбоље приповетке из приморског живота написао у Београду, у последњим годинама живота, после велике временске дистанце, када се искуство слегло, емоције смириле, сећање постало извор грађе.

Поварета = Сиротица (Преписати у свеске)
                                         

О писцу: приповедач, романсијер, драмски писац, преводилац (Мопасан, Золa, Молијер, Дикенс) 
      
    РоманиБакоња фра­Брне  и Ускок; драме: Завјет и На слави 

    Приповетке: из приморског живота, из београдског живота, из Црне Горе 
    Бодулица, Пошљедњи витезови, Ошкопац и Била, Поварета, Пилипенда

 Књижевна врста: новела (одсуство развијене радње, одсуство епизода, неколико ликова,
                                                 сажето приповедање, психолошко сликање јунака)

Тема: трагична љубавна прича и крај који нуди нови почетак

Мотиви: природа, религиозност, смрт, сусрет, мистика, сан

Композиција: експозиција − долазак Јурја Лукешића у Крапно,

                         заплет − сусрет са мајком, Марица умрла        
                                          у пристаништу, сусрет са Павом
                                          вече у дому, бол нараста 

                         кулминација (затварање у себе, врхунац бола)

                         перипетија (сан) јутро

                         расплет (Хе, па нека буде воља божја!... Поварета!) 

Приповедачки поступци: језгровитост казивања
                                              кинематографски поступак сужавања перспективе
                                              контрасти: пејзаж − драма у јунацима
                                              трагедија Маричине смрти − узима Паву
                                              вербална шкртост − психолошко-емотивно стање
                                              дијалози: кратки, једноставни
                                              директни и индиректни унутрашњи монолог
Људи и амбијент − у потпуном складу

Јуре Лукешић приморац, острвљанин, тежак, збојит, снажан, миран, ћутљив и неповерљив

Језик −  богат и изворан; пун локалних облика и талијанизама; некњижевни икавски дијалекат; реченица једноставна, наративног типа, нема много атрибута, доминација глагола ретке метафоре и поређења;