Господа Глембајеви
Најутицајнији хрватски књижевник прошлог века, Мирослав Крлежа (1893-1981), оставио је монументални књижевни опус захваљујући којем је био средишња личност не само хрватске књижевности 20. века, него и највећа појава целе хрватске књижевности.
Рођен је у Загребу, своје детињство описао је у прозној књизи Детињство у Аграму (1902, 1903).
Завршивши класичну гимназију у Загребу, по жељи оца се уписао на кадетску школу у Печују (1908), а потом и на војну академију у Будимпешти (1911). Године 1913. он напушта академију и стиже у Скопље, са жељом да се као добровољац придружи српској војсци у Балканском рату. Под сумњом да је аустријски шпијун, ухапшен је и спроведен у Београд. Кад је прешао у Земун, аустријска полиција га хапси као дезертера из војне академије. Ове околности отргле су Крлежу младалачких илузија. Бесмисленост ратовања он је овековечио у збирци Хрватски бог Марс.
Почео је да објављује 1914. године; његово дело је жанровски разноврсно. Појављују се драме (Легенда, Маскерата), аутобиографски запис (Фрагменти) и поема у прози (Заратустра и младић). Написао је око 15 драма, од којих су најпознатије оне из циклуса о Глембајевима у којима Крлежа акценат ставља на психолошки сукоб у јунацима. То су драме: Господа Глембајеви (1928), У агонији (1928) и Леда (1931). Крлежине ране драме су једночинке о великим духовним вођама света: Легенда, Маскерата, Адам и Ева, Микеланђело Буонароти, Кристофер Колумбо, Краљево. Настале су до 1920. године.
Посебну групу чине експресионистичке драме о егзистенцијалним проблемима: Галиција, Голгота, Вучјак (настале у периоду 1920 – 1923). Најбољи његови романи (Повратак Филипа Латиновића, 1932; На рубу памети, 1938; Банкет у Блитви, 1938-1964) су романи о положају отуђеног интелектуалца у друштву. Поезију је писао око 20 година. Пан, Подневна симфонија, Сутон, Ноктурно, Содомски баканал, Улица у јесење јутро, настале су и објављене до 1919; Пјесме I, II, III, 1918; Лирика 1919...
Психолошка драма Господа Глембајеви прати суноврат породице чије проклетство вуче корене у прошлости када је грех убиства начинио давни предак ове фамилије. Доласком Леона Глембаја у родитељски дом долази и прочишћење истинама које су вешто скриване годинама, које збацују маску са лица проклетих људи. Леон је једини који не носи маску и у односу на друге ликове, једноставан je. Крлежино поимање људског живота као сплета супротности овде је приказано. Заплет почиње на крају првог чина када након расправе Игњат чује разговор Леона и Зилбербранта, којим се откривају породичне сплетке. Леон неуспешно покушава да побегне од оног глембајевског у себи.
А сада... Одговори на питања.
1. Распитај се о компзиционој структури драме?
2. Подсети се која три јединства драме постоје. Шта је у овој драми посебно необично?
3. Како си разумео/ла појам глембајевштине?
4. Из уводног текста Мирослава Крлеже "О Глембајевима" обрати пажњу на бароницу Кастели. Ко је она била и у чему је њена тајна?
5. Каква атмосфера влада у одломку драме? Опиши је и пробај да увидиш њену функцију.
6. Који портрет се посебно издваја? Објасни.
7. Како се зову преостале две драме у циклусу о Глембајевима?
8. Зашто је Леону драго „да није Глембај“?
9. Објасни сукоб данијелијевског и глембајевског у Леону.
10. Од чега Леон бежи? Зашто је он у родитељском дому странац?
11. Какав је очев став према Леоновом одабиру професије? Шта су за њега вредности?
12. Шта симболизује грмљавина? Она почиње када и разоткривање породичних тајни.
13. Какве несреће је изазвала „жена фатум“?
14. Како Игњат доживљава Леоново оптуживање без икаквих „јуридичких доказа“?
15. У неколико реченица напиши свој доживљај прочитаног одломка.
16. Кроз тезе забележи слој идеја књижевног дела.
Рок за израду задатка је петак, 29.5.2020.
Најутицајнији хрватски књижевник прошлог века, Мирослав Крлежа (1893-1981), оставио је монументални књижевни опус захваљујући којем је био средишња личност не само хрватске књижевности 20. века, него и највећа појава целе хрватске књижевности.
Рођен је у Загребу, своје детињство описао је у прозној књизи Детињство у Аграму (1902, 1903).
Завршивши класичну гимназију у Загребу, по жељи оца се уписао на кадетску школу у Печују (1908), а потом и на војну академију у Будимпешти (1911). Године 1913. он напушта академију и стиже у Скопље, са жељом да се као добровољац придружи српској војсци у Балканском рату. Под сумњом да је аустријски шпијун, ухапшен је и спроведен у Београд. Кад је прешао у Земун, аустријска полиција га хапси као дезертера из војне академије. Ове околности отргле су Крлежу младалачких илузија. Бесмисленост ратовања он је овековечио у збирци Хрватски бог Марс.
Почео је да објављује 1914. године; његово дело је жанровски разноврсно. Појављују се драме (Легенда, Маскерата), аутобиографски запис (Фрагменти) и поема у прози (Заратустра и младић). Написао је око 15 драма, од којих су најпознатије оне из циклуса о Глембајевима у којима Крлежа акценат ставља на психолошки сукоб у јунацима. То су драме: Господа Глембајеви (1928), У агонији (1928) и Леда (1931). Крлежине ране драме су једночинке о великим духовним вођама света: Легенда, Маскерата, Адам и Ева, Микеланђело Буонароти, Кристофер Колумбо, Краљево. Настале су до 1920. године.
Посебну групу чине експресионистичке драме о егзистенцијалним проблемима: Галиција, Голгота, Вучјак (настале у периоду 1920 – 1923). Најбољи његови романи (Повратак Филипа Латиновића, 1932; На рубу памети, 1938; Банкет у Блитви, 1938-1964) су романи о положају отуђеног интелектуалца у друштву. Поезију је писао око 20 година. Пан, Подневна симфонија, Сутон, Ноктурно, Содомски баканал, Улица у јесење јутро, настале су и објављене до 1919; Пјесме I, II, III, 1918; Лирика 1919...
Психолошка драма Господа Глембајеви прати суноврат породице чије проклетство вуче корене у прошлости када је грех убиства начинио давни предак ове фамилије. Доласком Леона Глембаја у родитељски дом долази и прочишћење истинама које су вешто скриване годинама, које збацују маску са лица проклетих људи. Леон је једини који не носи маску и у односу на друге ликове, једноставан je. Крлежино поимање људског живота као сплета супротности овде је приказано. Заплет почиње на крају првог чина када након расправе Игњат чује разговор Леона и Зилбербранта, којим се откривају породичне сплетке. Леон неуспешно покушава да побегне од оног глембајевског у себи.
А сада... Одговори на питања.
1. Распитај се о компзиционој структури драме?
2. Подсети се која три јединства драме постоје. Шта је у овој драми посебно необично?
3. Како си разумео/ла појам глембајевштине?
4. Из уводног текста Мирослава Крлеже "О Глембајевима" обрати пажњу на бароницу Кастели. Ко је она била и у чему је њена тајна?
5. Каква атмосфера влада у одломку драме? Опиши је и пробај да увидиш њену функцију.
6. Који портрет се посебно издваја? Објасни.
7. Како се зову преостале две драме у циклусу о Глембајевима?
8. Зашто је Леону драго „да није Глембај“?
9. Објасни сукоб данијелијевског и глембајевског у Леону.
10. Од чега Леон бежи? Зашто је он у родитељском дому странац?
11. Какав је очев став према Леоновом одабиру професије? Шта су за њега вредности?
12. Шта симболизује грмљавина? Она почиње када и разоткривање породичних тајни.
13. Какве несреће је изазвала „жена фатум“?
14. Како Игњат доживљава Леоново оптуживање без икаквих „јуридичких доказа“?
15. У неколико реченица напиши свој доживљај прочитаног одломка.
16. Кроз тезе забележи слој идеја књижевног дела.
Рок за израду задатка је петак, 29.5.2020.
Нема коментара:
Постави коментар