ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ: „ЈАМА“ (одломак) E33-МОНТЕР, М32, М33, Г32)

ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ: „ЈАМА“ (одломак)

Иван Горан Ковачић (1913‒1943) био је хрватски песник и приповедач. На књижевној сцени јавља се збирком Лирика (1932), затим објављује збирку новела Дани гњева (1936). Пошто објављује поему Јама која је имала шкакљиву тему, бива ухваћен и убијен 1943. године код Фоче. Не зна се где је сахрањен.

Када је почео Други светски рат, оставља Загреб и 1942 одлази у партизане. Основ за настанак поеме Јама песник је нашао у историјском догађају. Песник је био сведок усташког злочина над житељима Ливна где  су 1942., до темеља спаљена српска села и заклано, и у јаме бачено око 2000 Срба. Он је разговарао са неколицином преживелих, што је био директан за настанак ове потресне поеме. 

· Основна тема у поеми је злочин, основни мотив је крв, основно расположење је гроза и језа.

· Поема има десет певања, а певања су подељена у строфе од шест и четири стиха.

· Поема је испевана у форми монолога или самоисповести жртве, која је у улози и посматрача и учесника у крвавим догађајима.

· Он износи потресну причу о свом страдању и трагизму целог једног колектива, само зато што је друге вере и националности. Лирски субјект приповеда о свему што се догађало од тренутка када је пао у руке џелата, па до потпуног избављења.

· Мотивска структура поеме:

1. вађење очију

2. пробадање ушију и провлачење жице кроз уши

3. психичка мучења на путу до јаме

4. довођење везаних до јаме

5. бацање жртава у јаму, уз ударце ножем

6. бацање бомби у јаму да се докрајче последње искре живота

7. поливање жртава кречом

8. жртва, иако без вида, излази из јаме, једе траву и пије росу

9. долазе партизани и жртва почиње своју исповест

Задатак за ученике:
1. У своје школске свеске преписати уводни текст блога.

2. Погледати емисију Квадратура круга о сведочењу оних који су преживели несрећне догађаје у Ливну и у Долцу. Линк емисије: https://www.youtube.com/watch?v=0uYc1C7fkdY

3. Прочитати ДЕСЕТО ПЕВАЊЕ (Читанка страна 323-325) или послушати (линк аудио књиге:  https://www.youtube.com/watch?v=PxaNzeaZ0Aw ). 

4. Поводом стогодишњице од рођења Ивана Горана Ковачића, 2013. године у Загребу је организована изложба под називом Све Горанове јаме. Прилажем вам каталог изложбе у ком можете испратити графике Ивана Ловренчића које су прпратни део стихова поеме Јама. Линк каталога: https://www.culturenet.hr/UserDocsImages/matea%20att/Sve%20Goranove%20jame.pdf

5. У Word документу фонтом 12 Times New Roman, напиши своје утиске након читања или слушања поеме Јама. Шта је на тебе оставило највећи утисак? Како си доживео ово дело?

*** Радове предати до 07.04.2020.

Глаголски вид и род, обнављање (М32, М33, Г32)

Освежите своје знање о глаголском виду и роду (погледајте своје свеске), а потом пређите на израду задатака како бисте утврдили градиво.
Задатке урадите у свеску, а потом ми проследите мејлом.
Рок за израду домаћег је петак, 3.4.2020.



1. У следећим реченицама одредите предикат и објекте (ако их има), а потом одредите глаголе према глаголском виду и глаголском роду:

 Дуња је прочитала одличну књигу.
 Мајка је пребледела од страха.
 Сваки родитељ воли своје дете.
 Мирно је седео на месту.
 Иван личи на свог оца.

2. Одредите какви су према глаголском роду следећи глаголи које сигурно препознајете с прошлог часа:
ПОЋИ
ПОЛАЗИТИ
ЧИТАТИ
ПРОЧИТАТИ
СЕДЕТИ
СЕСТИ
СКАКАТИ
СКОЧИТИ




3. Прочитајте  одломак и издвојте све глаголе.  Најбоље је да направите табелу која ће имати колоне: глагол из текста, глаголски вид и глаголски род. Код куће одредите прецизно какви су ови глаголи према глаголском виду и глаголском роду.

- Па ти не знаш лекцију ? – пита професор.
- Знао сам је, али ме отац истукао пред сам полазак у школу па сам заборавио – браним се ја.
- А  зашто те истукао, црни сине? – пита професор.
- Зато што нисам хтео у школу да пођем, а он је хтео на силу да ме натера!
- А, тако – вели професор. – Е па, синко, поздрави свога оца са моје стране и реци му да сам га ја умолио да те испребија као сеоску џукелу. Ето, тако га поздрави!
- Хоћу, хвала!
Ето,  такав сам отприлике био ја. А сад знате какво је било наше друштво које се сваког боговетног дана окупљало на храстовом стаблу.

1. Препознајте и подвуците глаголе: ЈА, ИЋИ, МИРИС, ГОВОРИТИ, ПЛАВ, МИ, ВОЛЕТИ, ДРУГИ, СЕВАТИ, СТОЛИЦА, СМЕЈАТИ СЕ, КЊИЖЕВНИ, СЕСТИ.

2. Наведене глаголе разврстајте на оне који означавају:
КОПАТИ, ГРМЕТИ, ЗНОЈИТИ СЕ, ПЕВАТИ, ПРЕСКАКАТИ, СТАРИТИ, НАОБЛАЧИТИ СЕ,  ЖУТЕТИ, СЕВАТИ
радњу __________________________________________________________________
стање _________________________________________________________________
збивање _______________________________________________________________

3. Разврстај дате глаголе у две групе према томе да ли означавају радњу која траје или радњу која је завршена:
сести, мислити, поћи, нахранити, дотрчати, претрчавати, гледати, скочити, седети, рећи, трчати, кружити.

Радња траје:

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

Радња је завршена:

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

4. Одредите какви су према глаголском виду следећи глаголи:
ПОЋИ
ПОЛАЗИТИ
ЧИТАТИ
ПРОЧИТАТИ
СЕДЕТИ
СЕСТИ
СКАКАТИ
СКОЧИТИ


5. У следећим паровима глагола различитог вида подвуци само оне свршеног вида:

а) лагати – слагати б) отворити – отварати в) доносити – донети
г) кувати – скувати д) избрисати – брисати ђ) средити – сређивати

РАНКО МАРИНКОВИЋ - РУКЕ( М-41, Е-42)

Ранко Маринковић - Руке

Ранко Маринковић (1913–2001) је био хрватски и југословенски писац. Завршио је Филозофски факултет у Загребу, а ратне године провео у италијанском ратном логору. По ослобођењу, био је директор драме Хрватског народног казалишта, а касније, па до своје пензије професор на загребачкој Академији драмских уметности. „Руке” су збирка приповедака, и објављене су 1953. године. У њима се аутор Ранко Маринковић бави темама као што су градић, обала, оток, континент, али и анализама човека.

Прво издање састојало се од чак десет новела – „Мртве душе”, „Сукња”, „Карневал”, „Анђео”, „У знаку ваге”, „Коштане звијезде”, „Прах”, „Бенито Флода вон Релтих”, „Загрљај”, „Руке”. Данашње издање састоји се од девет новела.

Након читања приповетке/новеле одговорити на питања у свеске.

1. Протумачите алегоријску слику руку. Шта се иза њих крије?

2. Чему се то Маринковић на почетку новеле руга?

3. Треба ли по сваку цену бранити част?

4. Да ли руке само представљају појединца?

5. Користи ли Маринковић овај симбол да би продубио симболику људског делања? Какав сукоб оне разрешавају?

6. . На крају новеле руке доживљавају чудан сукоб. У сусрет им долази дечак и девојчица?

*Алегорија je сликовит начин говора, писања или приказивања у књижевности и уметности, који има друкчији смисао од онога који се непосредно даје.

Синтагме (М31. Е,31)

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: СИНТАГМЕ

На који начин реченични чланови могу бити исказани?
Речју, предлошко-падежном конструкцијом, синтагмом, реченицом.

Сибирски тигар живи на великом пространству.                     
Највећа мачка на свету срдито брани своју територију.       
Ова занимљива књига без корица је веома стара.

o Да ли у синтагми све речи чине један целовит појам?
o Које речи можемо изоставити у овој синтагми?

Реч коју не можемо изоставити из синтагме је њена главна реч, а речи које можемо изоставити из синтагме су њени зависни чланови.

СИНТАГМА је скуп две или више речи од који је једна главна, а остале зависе од ње. Те речи чини једну целину и у реченици имају исту службу.

Као и речи, и синтагме у реченици могу имати различити службу:
  СУБЈЕКАТ: Наш познати писац представио се публици.
  ОБЈЕКАТ: Написао је одличан роман.
  ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ: Шетајући градом, наишли смо на антикварницу.
   Кретали смо се скоро нечујно.
  ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА: Прича је веома занимљива.

У горенаведеним реченицама одређујемо главну реч, а потом на основу главне речи одређујемо врсту синтагме. Синтагме се деле на именичке, придевске, глаголске и прилошке. Која је синтагма у питању знамо на основу главне речи.

ИМЕНИЧКА СИНТАГМА – сваки зависни члан у њој је атрибут. Тај атрибут може бити исказан и придевском синтагмом која се сматра ужом синтагмом у оквиру шире синтагме.
Пробали смо веома укусну торту француског кувара.

Целу синтагму можемо свести на једну реч. Коју?
Реч је торта. Могло би да стоји само: Пробали смо торту.
Синтагма је ИМЕНИЧКА.


ПРИДЕВСКА СИНТАГМА – главна реч је придев, а зависни члан је неки прилог. Имају ф-ју именског дела предиката или атрибута у именичкој синтагми.
Он је веома миран.   Ако сведемо на једну реч : Он је миран. (миран- придев)
Врло мала кућа се налази на брду.

ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ – главна реч прилог, а зависни члан исто прилог. Имају ф-ју прилошких одредби.
Прочитао је одломак изузетно брзо.      :      Прочитао је одломак брзо (брзо-прилог јер                        стоји уз глагол)

ГЛАГОЛСКЕ СИНТАГМЕ – главна реч је глагол у инфинитиву,  у глаголском прилогу садашњем или глаголском прилогу прошлом. Најчешће имају ф-ју прилошких одредби.
Глаголска синтагма НИКАДА НИЈЕ ПРЕДИКАТ јер је глагол унутар ње у неличном глаголском облику.

Лепо је летовати на мору. – ф-ја СУБЈЕКТА
Сликајући портрете, постао је славан. ф-ја ПО
Увидевши грешку, исправио је задатак. ф-ја ПО

Наставни лист (синтагме)

1. Угледао је чудан град из снова. -
2. Град је био необично миран. -
3. Сви су сасвим лако утонули у сан.-
4. Пријатно је нечујно корачати. –
5. Емисија је била веома занимљива. –
6. Страхујући за здравље, посетио је лекара. –
8. Ана изузетно добро глуми. –
9. Изашао је залупивши вратима. –
10. Ова глумица је изузетно добра. –
11. Забавно је гледати тенис. –
12. Он веома занимљиво прича. –
13. Словени су се истицали у изразито вештом савлађивању река. -
14. Населили су област око доњег тока Дунава. –
15. Често су упадали на територију древне Византије. –
16. Веома издржљиви ратници успевали су да остану под водом јако дуго. –
17. И у васиони постоје магнетна поља, али су знатно слабија и немају јасан смер. –
18. Задатак је био изузетно тежак. –
19. Сасвим кратка коса данас је јако модерна. –
20. Изговорио је то једва чујно. –
21. Kњига је веома занимљива.
22. Сасвим тихо јој је шапнуо вест.
23. Ушавши у аутобус осетио је непријатан мирис.

ПОТРЕБНО ЈЕ ДА у свеску препишеш све што сматраш битним у вези са овом лекцијом.
ЗА ДОМАЋИ: Препиши реченице са наставног листа. У свакој реченици постоји једна или више синтагми, пронађи их, уоквири, а потом ореди њихову врсту и службу / функцију.
Урађен домаћи пошаљи мејлом, најкасније до понедељка, 6.4.2020.

Иво Андрић, На Дрини ћуприја (Е31, М31)

• У уводном делу часа подсетити се одлика Андрићевог стваралаштва које смо до сада уочили.
• Која осећања лирског субјекта преовладавају у збирци Еx Ponto?
• Шта је у средишту Андрићевог стваралаштва?

Кратак подсетник..

• Непосредно после Другог светског рата 1945. године, Андрић је објавио три своја велика романа: На Дрини ћуприју, Травничку хронику и Госпођицу.
• Као изразити приповедач по свом таленту, Андрић је до романа стигао двоструко заобилазним путем, спајањем новела и преко историје. Историја је конститутивни чинилац посредством којег се на новелистичкој основи изграђују средње и велике прозне форме.
• Та тенденција добила је најпотпунији израз у великим романима‒хроникама На Дрини ћуприја и Травничка хроника, као и у недовршеном роману Омер-паша Латас (1976).
• У градњи тих дела Андрић се држи поступака који су својствени историографији и хроници као особеној историографској врсти.
• У њима нема заплета, нема романескне форме, каткад нема чак ни главног јунака, полазна тачка нису појединачне људске судбине, већ колективна судбина у одређеним временским интервалима.
• По временском распону од неколико векова, по низу догађаја, разних судбина, појава и свега што се дешавало на мосту, око моста и у касаби На Дрини ћуприја је хроника, утолико више што нема главног јунака у правом смислу те речи, нити постоји централни догађај, а што је једна од главних особености правог класичног романа.
• Али, по мишљењу неких критичара, хроника је овде преведена у роман – улогу јунака овде преузима мост (ћуприја), што је истакнуто и у самом наслову.
• Тако долазимо до жанровске одреднице дела – На Дрини ћуприја је роман‒хроника.

 Како би ти направио/ла сопствену композицију овог романа?
 Хронолошки поређај целине.

Која је улога моста у роману?

• Мост у овом делу представља лајтмотив. Објасни.

Присети се још неког Андрићевог дела где је мост заузимао централно место. По чему се ова два дела разликују?

• Како доживљаваш вишезначност моста?

ИСТОРИЈА И ЛЕГЕНДА

• Пошто обрађује широко историјско раздобље од четири века, неминовно садржи низ историјских чињеница:
1. данак у крви
2. градња вишеградског моста
3. Мехмед-паша Соколовић
4. Први српски устанак
5. улазак Аустрије у Босну 1878.
6. анексија Босне и Херцеговине 1908.
7. балкански ратови
8. атентат у Сарајеву
9. Први светски рат
• Историја моста и касабе није могла да опстане на основним и стварним чињеницама, него је стално обнављана, преправљана и обогаћивана појединостима које је надграђивала машта многих генерација. Свако време је понешто испуштало из првобитне приче, а понешто додавало. Прича се временом све више удаљавала од праоблика и историјских чињеница.

• Тако су настајале легенде (има их седам). Пробај да их уочиш и издвојиш (као што је то већ урађено са историјским чињеницама).

МАЛА ПОМОЋ ПРИ ТРАЖЕЊУ ОДГОВОРА…

• Легенде су сликовите, лепе, уверљиве, живе. Оне се лако памте  и другима преносе: тајновитост, загонетност, недореченост, упитаност и чуђење естетизују суве историјске чињенице. Где год је реч о великој грађевини или подухвату, испредају се легенде о грађевини, градитељима и многим другим личностима. У основи легенде постоји нека историјска чињеница или личност, али то је само једва приметна основица на коју се надограђује богата творевина људске маште.
• Андрић је добро знао вредност легенде: у есеју о Гоји читамо: „У бајкама је права историја човечанства из којих се да наслутити, ако не и потпуно открити, њен смисао.”
• У првом поглављу романа, које има експозициону функцију, а његова прича тече из перспективе приповедног времена и са тачке гледишта фиктивног наратора, Андрић је на сажет начин предочио ток Дрине, мост и Вишеград. Потом је предочио дечје игре и дружења на мосту, што је повод да се проговори о легендама које се испредају о мосту, касабу, људима.
• Свака легенда, предочена кроз дечју психу и коментар, добиће историјску подлогу у романескној причи.
• Зато постоје разлике између историјских чињеница-историја казује, роман приказује.
• Легенде се и овде откривају као ризница у којој се чувају жеље, снови, веровања и схватања људске душе у једном народу током низа векова.
• Оне представљају колективно памћење и Андрић за њих има слуха, као и за лепоту језика који их изриче.


        ОДЛИКЕ АНДРИЋЕВОГ СТИЛА

• Андрићево сликање предмета је панорамско и хроничарско.
• Његова реченица мирна је, топла, једноставна, убедљива, хармонична, језгровита, смислена.
• Полази од локалног, а тежи ка универзалном и свевременом.
• Мисли које се јаљају на крају аналитичких поступака, добијају гномски карактер.
• Посебно обрати пажњу на издвојене мисли:

‒ „Заборав све лечи, а песма је најлепши начин заборава, јер у песми човек се сећа само онога што воли”
‒ „Живот је несхватљиво , јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто, као на Дрини ћуприја”
‒ „Народ лако измишља приче и брзо их шири, а стварност се чудно и нераздељиво меша и преплиће са причама”
‒ „Људи воле разговоре о паду и понижењу оних који се сувише високо издигну и полете”
‒ „Људи који сами не раде и не предузимају ништа у животу, лако губе стрпљење и падају у погрешке када суде о туђем раду”
‒ „Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепа и човек на њој живео лакше и боље”.
• На Дрини ћуприја спада у најскладније грађена дела наше књижевности.
• Ово је дело право чудо литерарне композиције, утолико веће што препреке које су писцу стајале на путу изгледају непремостиве.
• Равнотежа између делова и целине у тој четворовековној хроници, доведена је до савршенства.
• То се огледа како у равни збивања, у начину како су повезане општа и локална историја, прича о мосту и хроника касабе, колективна судбина житеља града и мноштво индивидуалних повести, тако да у равни значења између историјске, психолошке и метафизичке димензије дела.
• Као творевина уметности речи овај је роман слика и прилика моста чију историју излаже.

ЗА ДОМАЋИ:

Урадити карактеризацију три лика по избору, гледајте да то буду они који су оставили најупечатљивији траг на вас. Задатак ће се сматрати успешним уколико при његовој изради будете користили адекватне примере, цитате, како бисте што верније представили одабрани лик. Није довољно само препричати поступак и таксативно навести особине лика.
Радове послати мејлом, најкасније до недеље, 5.4.2020.

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ: ВЕТАР(М-21,Е-22,М-22,М-23,Г-22)

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ: ВЕТАР

Лаза Лазаревић (1851−1890) је утемељивач психолошке приповетке код нас. Са његовим делом и радом сусретали сте се и кроз основну, али и кроз средњу школу. Приповетка Ветар је дело која прати психолошко стање јунака. Сусрешћете се са мноштвом мотива и симбола који ово дело чини интересантним за читање и данас.

***1. Одредите књижевну врсту којој припада ово Лазаревићево дело. Шта је тема ове приповетке? Како се развија фабула? Издвојте кључне мотиве у приповеци и утврдите њихово значење.

2. Како започиње прича? Која је функција ауторског, објективног приповедача? Шта је сказ? (Потражи тумачење на Интернету.) Из ког разлога се Лазаревић одлучује за овај приповедачки поступак? Које све облике приповедања уочавате у овој приповеци?

3. Издвој модерне елементе из приповетке. Издвој традиционалне елементе из приповетке.
4. Анализирајте јунаке ове приповетке (Јанко, мајка и девојка). Обратите пажњу на мотивацију њихових поступака и психолошку карактеризацију.

*** Задатак за ученике:
1. Прочитати приповетку у Читанци на страни 268.
2. У школске свеске написати одговоре на постављена питања.
3. У прилог вам шаљем линк аудио књиге која вам може олакшати анализу дела: https://www.youtube.com/watch?v=TyycqkZ4y0I

ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ: БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА,“ПАКАО“, V ПЕВАЊЕ Г12,E13

ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ: БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА,“ПАКАО“, V ПЕВАЊЕ

УВОДНО ОБЈАШЊЕЊЕ

Биографија Дантеа (Дуранте) Алигијерија:
највећи италијански и један од највећих светских писаца; рођен је у Фиренци 1265. Његово васпитање било је најбоље какво се могло стећи у то доба. Одлучујући по њега био је сусрет са Беатричом, девојком која је дала светлост његовој судбини и улила духовност. Она се појављује као једна од личности Божанствене комедије. Активан је у политичком животу; борио се против политике папе Бонифација VIII, због чега је био изгнан из Фиренце. Умро је и сахрањен је у Равени.

Назив дела:
Данте је своје дело првобитно назвао само Комедија, држећи се тадашњих схватања стила, по коме су трагедије дела која трагично почињу и трагично се завршавају, а комедија дела која трагично почињу, а завршавају се срећно. Епитет Божанствена помиње први пут Бокачо у његовм дело о Дантеовом животу, зато што назив Комедија, није говорио у довољној мери о тематици дела.

Структура и формалне одлике дела:
Поема је подељена на три дела: Пакао, Рај и Чистилиште, са по 33 песме, с тиме што први део односно Пакао, има и уводну песму, дакле укупно 100 песама. Симетрична је и унутрашња подела: Пакао има девет кругова и предворје, што чини десет делова. Чистилиште има девет делова (плажа, предчистилиште и седам појасева), плус Земаљаки рај, што такође чини збир десет. Рад има девет нева, плус Емпиреј, што опет чини десет. Поема се састоји од 14233 стиха; испевана је једанаестерцима, који су организовани у терцине (строфе од три стиха са верижном римом). То је прича у првом лицу о путовању кроз три оноземаљаска краљевства, започетом, како неки сматрају, на Велики петак 1300. године.

Пакао:
Данте има 35 година и губи се у шуми, а три звери га спречавају да из ње изађе. Његов водич кроз пакао и чистилиште биће чувени римски песник Вергилије. Кажњени у Паклу  испаштају вечно муке које су сразмерне њиховом најгорем греху. Сваки грешник је кажљен двојако, физички и душевно (лишен је могућности да види Бога).

Језик:
Божанствена комедија писана је народним италијанским језиком.

ПИТАЊА ЗА АНАЛИЗУ

1. Ко су путници кроз Пакао, како су доспели у овај круг? Ко је чувар другог круга? Како се чувар понаша према Дантеу?
2. Наведи који се све антички јунаци налазе у другом кругу Пакла? Зашто су осуђени?
3. Који љубавни пар привлачи Дантеову пажњу? Ко прича судбину о грешној љубави овог љубавног? Како Данте доживљава ову љубавну исповест? Запиши или обележи стихове који показују како је љубавни пар згрешио. Која казна је намењена грешницима?
4. Пронађи значења следећих речи: АЛЕГОРИЈА, ПОЕМА, ТЕРЦИНА.

ДОДАТНЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

1. https://www.slideshare.net/BranijetaKondzulovic/ss-59095182
2. https://www.slideshare.net/snezanaklepic9/dante-alegijeri 

Задатак за ученике:

1. У школске свеске преписати текст УВОДНО ОБЈАШЊЕЊЕ.
2. Прочитати одломак дела  и у школске свеске одговорити на постављена питања.
У Читанкама дело можете пронаћи од 194. до 197. стране. За оне који немају Читанку, ево линка где могу наћи неопходан одломак: https://www.wattpad.com/293071588-dante-aligijeri-bo%C5%BEanstvena-komedija-pakao-pevanje
5. У Читанкама погледати изглед Пакла, Раја и Чистилишта (Читанке 199. и 200. страна).
6. Погледајте презентације на којима можете наћи додатна објашњења и сликарске приказе Дантеовог дела.

ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА) Г12,E13,E11,E12,Г11

ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА)

Пред вама се налази дело једног од најзначајнијих песника епохе хуманизма и ренесансе. Пред вама је кратак текст о животу Франческа Петрарке и линк презентације која ће вам дати кратак преглед дела.

*** Преломни догађај у животу песника Франческа Петрарке био је сусрет са Лауром у цркви Свете Кларе у Авињону, 6. Априла 1327. године. Тог тренутка започиње песникова љубав према Лаури, која је трајала све до његове смрти. Судбина је хтела да на исти дан када ју је први пут и угледао, 1348. године, Лаура умре. Своју неостварену љубав према Лаури песник ће овековечити у збирци љубавних песама – Канцонијер, која је добила назив према италијанској речи canzoniere, што значи песмарица. Канцонијер је испеван на народном италијанском језику, инспирисан песниковом љубављу према госпи Лаури. Подељен је на два дела чији су наслови: „За живота мадоне Лауре“ и „По смрти мадоне Лауре“. Овом збирком поезије, Петрарка се, уместо религиозних, филозофских и теолошких тема средњег века, окренуо љубавној поезији и хуманистичком виђењу света.
Највећи број песама јесу форми СОНЕТА (песма од четири строфе од којих су прве две катрени а друге две строфе терцети. Катрен – строфа од 4 стиха, терцет – строфа од 3 стиха).

ПРЕЗЕНТАЦИЈА НА САЈТУ: http://www.haikudeck.com/p/nC0Mm2i63F/#slide-11

Задатак за ученике:

1. У Читанкама (од 201. до 204. стране) прочитати све о Франческу Петрарки и његовом делу Канцонијер.
2. Преписати кратак уводни текст блога у своје школске свеске.
3. Преписати садржај презентације у своје школске свеске.
4. Изабрати један од два понуђена сонета, написати анализу песма у Word документу. Word документ насловити именом и презименом и исто то учинити на крају рада.
!!! За Г12: домаћи послати до 30.03.2020. 
!!!За М13: домаћи послати до 05.04.2020. 

СОНЕТ БРОЈ 3

Тог дана зраци сунца бледи паше
жалише оног ко их је створио –
Ја се не чувах – ухваћен сам био –
Везале су ме, Госпо, очи ваше.

Ко да ни време такво не бејаше
да бих се и ја са Амором борио
бејах безбрижан, без сумњи и чио –
и отуд опште несреће насташе.

Разоружаног мене Амор стиже
и нађе пут што води срцу моме
кроз очи – ову капију за сузе.

Није му на част што ме у таквоме
стању ранио када стрелу диже.
Пред вашом стрелом – ја ни лук не узе.

СОНЕТ БРОЈ 292

Очи о којим тако топло зборих,
и руке, лице, стопала и длани,
бог којих свету остадох по страни
и самом себи странцем себе створих.

Увојци косе чиста сјајна злата
и блесак смешка анђеоског,
што је на земљи небо сатварао моје,
сад све је само прегршт глувог блата.

Но ипак живим, што ми жалост ствара
без оног светла, милог ми толико у
бури кад је брод без кормилара;

Нек љубавна ми песма сврши ту се,
пресахну жица ума сваколиког,а цитра моја у плач се обрну.

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА(Е-22,М-21)

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ – ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

·         Јаков Игњатовић (1822−1889), је живео у српској средини у Мађарској, која је настала после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. Родио се и провео детињство у Сентандреји, варошици близу Пеште, која је била средиште, духовно и економско, Срба у Мађарској. Био је књижевник, публициста и политичар. Као политичар и публициста, заступао је становиште да Срби живе на мађарском тлу те да са Мађарима треба да буду увек у добрим односима. Доследан томе ставу, у револуцији 1848. године, када су Мађари устали против бечког двора, односно Аустроугарске монархије, Игњатовић се ставио на страну Мађара. Подржао је устанак Мађара за национално ослобођење, док се српска буржоазија ставила на страну бечког двора. Овакав Игњатовићев став према мађарској буни довео је до тога да у српској средини буде проглашен за мађарофила и националног издајника, па је и као човек и као писац био одбачен и презрен.

·         У књижевном стварању Јакова Игњатовића јасно се разликују два периода: романтичарски и реалистички.

Вечити младожења

                   

О писцу: књижевник, публициста и политичар

два периода:                    романтичарски                       и                        реалистички

                              национални мит и родољубље                                друштвени роман

Ђурађ Бранковић, Крв за род, Манзор и Џемила         //      Трпен спасен, Васа Решпект, Вечити

                                                                                                                                          младожења

                                                                                                                      

приповетке :Пита од хиљаду форината, Најскупља коза

чланци о књижевности: Поглед на књижевство, Србин и његова поезија

књижевна врста: роман, друштвени (социјални), роман личности, породична хроника

тема: сукоб генерација, породица, Шамика

композиција: два дела – генерација Софре Кирића

                                           − генерација Пере и Шамике

приповедачки поступци:

‒        дневничко-хроничарска структура

‒        измена ситуација које се нижу хронолошким редом

‒        мало ретроспективног приповедања

‒        нема понављања

‒        упечатљиви описи, дочаравање атмосфере и менталитета, доброћудни хумор

‒        рационализација и сажимање и приче и временских токова

‒        употреба садашњег или будућег времена

‒        лакоћа приповедања, динамично смењивање ликова и ситуација, занимљива фабула, изванредни портрети, стварни живот и стварни ликови

језик и стил: мешавина српског, црквенословенског и немачког језика

Вечити младожења

Анализа ликова

Софроније Кирић – патријархалан, поштује Соку, није тврдица,

                                    представља „стари свет”

                                    радан, предузимљив, упоран, жилав, храбар

Пера − желео настави школовање, отац га дао у трговину

             добар, својеглав, занесењак, пркосан, својеглав, аљкав у трговини, коцка

             спој личних особина, утицаја средине и породичних околности

               жртва родитељске тираније

             жртва неједнаке родитељске љубави према деци

Шамика – леп, паметан, фишкал, монден,

                  креће се у женском друштву,

                  смисао живота у флерту, угађању дамама, каваљерству, модирању и баловима

                  паразит, мекушац, али и пријатељ који је спреман на жртвовање

                  друштвено условљен и одређен (љубав према католкињи)
ЗВУЧНА ЛЕКТИРА КАО ПОМОЋ ПРИ УЧЕЊУ
https://www.youtube.com/watch?v=GrDVCJ8Xw4o

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ: ВЕТАР Е23, Е21, Г21

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ: ВЕТАР

Лаза Лазаревић (1851−1890) је утемељивач психолошке приповетке код нас. Са његовим делом и радом сусретали сте се и кроз основну, али и кроз средњу школу. Приповетка Ветар је дело која прати психолошко стање јунака. Сусрешћете се са мноштвом мотива и симбола који ово дело чини интересантним за читање и данас.

***1. Одредите књижевну врсту којој припада ово Лазаревићево дело. Шта је тема ове приповетке? Како се развија фабула? Издвојте кључне мотиве у приповеци и утврдите њихово значење.

2. Како започиње прича? Која је функција ауторског, објективног приповедача? Шта је сказ? (Потражи тумачење на Интернету.) Из ког разлога се Лазаревић одлучује за овај приповедачки поступак? Које све облике приповедања уочавате у овој приповеци?

3. Издвој модерне елементе из приповетке. Издвој традиционалне елементе из приповетке.
4. Анализирајте јунаке ове приповетке (Јанко, мајка и девојка). Обратите пажњу на мотивацију њихових поступака и психолошку карактеризацију.

*** Задатак за ученике:
1. Прочитати приповетку у Читанци на страни 268.
2. У школске свеске написати одговоре на постављена питања.
3. У прилог вам шаљем линк аудио књиге која вам може олакшати анализу дела: https://www.youtube.com/watch?v=TyycqkZ4y0I

*4. Додатно за ученике одељења Е21 и Г21: Служећи се читалачким домаштавањем, покушај да напишеш нов и другачији крај приповетке „Ветар“. 

Е21: Домаћи послати до 06.04.2020. у Word документу, фонтом 12 Times New Roman. Документ именовати својим именом и презименом.

Г21:Домаћи послати до 15.04.2020. у Word документу, фонтом 12 Times New Roman. Документ именовати својим именом и презименом.

AНТОНИЈЕ ИСАКОВИЋ - КРОЗ ГРАЊЕ НЕБО (М-41,Е-42)

Антоније Исаковић – Кроз грање небо

Антоније Исаковић (1923 - 2002) афирмисао се као приповедач (Велика деца 1953, Папрат и ватра 1962, Празни брегови 1969), а потом и као романсијер (Трен И 1976, Трен ИИ 1982, Миран злочин трен ИИИ 1992). Као учесник рата од 1941 - 1945. године, Исаковић је теме за своје приповедање углавном напазио у свом доживљају рата. Том тематском опредељењу остао је веран до краја.

Антоније Исаковић рођен је 6. новембра 1923. у Београду. Отац Никола био је судија Првог општинског суда у Београду, баш он је отворио тестамент краља Петра Првог Карађорђевића. Био је један од 1.300 каплара, прошао Албанију, пробијао Солунски фронт. Кад је прешао у адвокатуру, Исаковићи су проживели мале сеобе - из места у место. Мајка Загорка била је домаћица.

Тематска прожимања приповедака из збирке Велика деца и исте личносги у њима чине целину која добија романескне обрисе. Ове приповетке повезују време, простор, догађај и личности

Приповетка Кроз Грање небо је прича о групи рањеника које је одред оставио у шуми како би се лакше оспободио немачког обруча.

Болничарка Бранка је личност која се јави у само једној ситуацији приповетке или у унутрашњем монологу (мислима) некога од јунака приче.

На крају приповетке Кроз грање небо три узастопна одломка из дневника болничарке Бранке добијају епилошку функцију.

Антоније Исаковић - Кроз грање небо- одломак

Дрво се померило и начинило поздрав дану који је настајао. Многа разломљена окна прозора видела су се горе кроз крошњу. Под дрвећем била су разасута и шаторима наткривена носила. Било их је четрдесет.

Радош је лежао и уживао у настављању сна. Око њега били су други рањеници међу којима и Станко. Разговарали су док им је претила опасност да их пронађу немачке патроле. Са њима су ту остали још болничарка Бранка и пар војника. Они су рањени борећи се да дивизији створе слободан пролаз. Дивизија је отишла даље, а они су ту остали без довољно хране и воде. Сваког дана њихово стање се погоршавало. Дневно је по неколико њих умирало. Болничарка Бранка надгледала их је и помагала им колико је могла. Осећала је да је они не гледају баш увек као болничарку. Отпало јој је дугме са кошуље и често је хватала њихове погледе на својим грудима.

Један од њих, коме је граната разнела тртицу, учио је друге да једу разне травке и црвиће које могу да дохвате са земље. Једног су звали Фауст, јер је волео Гетеа. Болничарка Бранка почела је другачије да гледа Радоша. Он никада није хтео да јој допусти да види његову рањену ногу. Умро је и он. Болничарка у свом дневнику записује да су дошли партизани и да одлазе, али да ту остављају нешто између тих букава.

ЗАДАТАК

1. Објаснити живот и дело Антонија Исаковића?
2. Шта посебно привлачи пажњу у приоповеци „Кроз грање небо“?
3. Објаснити специфичан простор у коме се одиграва радња приповетке?
4. Објаснити симболику неба?

Одговоре записати у своје свеске

Здрави нам били