ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА(Е-22,М-21)

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ – ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

·         Јаков Игњатовић (1822−1889), је живео у српској средини у Мађарској, која је настала после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. Родио се и провео детињство у Сентандреји, варошици близу Пеште, која је била средиште, духовно и економско, Срба у Мађарској. Био је књижевник, публициста и политичар. Као политичар и публициста, заступао је становиште да Срби живе на мађарском тлу те да са Мађарима треба да буду увек у добрим односима. Доследан томе ставу, у револуцији 1848. године, када су Мађари устали против бечког двора, односно Аустроугарске монархије, Игњатовић се ставио на страну Мађара. Подржао је устанак Мађара за национално ослобођење, док се српска буржоазија ставила на страну бечког двора. Овакав Игњатовићев став према мађарској буни довео је до тога да у српској средини буде проглашен за мађарофила и националног издајника, па је и као човек и као писац био одбачен и презрен.

·         У књижевном стварању Јакова Игњатовића јасно се разликују два периода: романтичарски и реалистички.

Вечити младожења

                   

О писцу: књижевник, публициста и политичар

два периода:                    романтичарски                       и                        реалистички

                              национални мит и родољубље                                друштвени роман

Ђурађ Бранковић, Крв за род, Манзор и Џемила         //      Трпен спасен, Васа Решпект, Вечити

                                                                                                                                          младожења

                                                                                                                      

приповетке :Пита од хиљаду форината, Најскупља коза

чланци о књижевности: Поглед на књижевство, Србин и његова поезија

књижевна врста: роман, друштвени (социјални), роман личности, породична хроника

тема: сукоб генерација, породица, Шамика

композиција: два дела – генерација Софре Кирића

                                           − генерација Пере и Шамике

приповедачки поступци:

‒        дневничко-хроничарска структура

‒        измена ситуација које се нижу хронолошким редом

‒        мало ретроспективног приповедања

‒        нема понављања

‒        упечатљиви описи, дочаравање атмосфере и менталитета, доброћудни хумор

‒        рационализација и сажимање и приче и временских токова

‒        употреба садашњег или будућег времена

‒        лакоћа приповедања, динамично смењивање ликова и ситуација, занимљива фабула, изванредни портрети, стварни живот и стварни ликови

језик и стил: мешавина српског, црквенословенског и немачког језика

Вечити младожења

Анализа ликова

Софроније Кирић – патријархалан, поштује Соку, није тврдица,

                                    представља „стари свет”

                                    радан, предузимљив, упоран, жилав, храбар

Пера − желео настави школовање, отац га дао у трговину

             добар, својеглав, занесењак, пркосан, својеглав, аљкав у трговини, коцка

             спој личних особина, утицаја средине и породичних околности

               жртва родитељске тираније

             жртва неједнаке родитељске љубави према деци

Шамика – леп, паметан, фишкал, монден,

                  креће се у женском друштву,

                  смисао живота у флерту, угађању дамама, каваљерству, модирању и баловима

                  паразит, мекушац, али и пријатељ који је спреман на жртвовање

                  друштвено условљен и одређен (љубав према католкињи)
ЗВУЧНА ЛЕКТИРА КАО ПОМОЋ ПРИ УЧЕЊУ
https://www.youtube.com/watch?v=GrDVCJ8Xw4o