РЕАЛИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ, СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ПЕВАЊЕ И МИШЉЕЊЕ (Е21, Г21)

РЕАЛИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ПЕВАЊЕ И МИШЉЕЊЕ

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈСКИХ ОКОЛНОСТИ У СРБИЈИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА

·       Велика источна криза, Берлински конгрес, доношење новог устава догађаји су који су битно утицали на друштвени и културни развој у Србији.

·       То је доба модернизације Србије (телеграф, железница, телефон).

·       Формирање грађанског слоја (чиновници, професори, трговци, занатлије, официри). Међутим, 90% становништва бави се пољопривредом седемдасетих година XIX века.

·       Увођење обавезног основношколског образовања за дечаке и девојчице 1882. године.

ОДЛИКЕ РЕАЛИЗМА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

• Време: Јавља се крајем XIX века (са закашњењем у односу на остале европске земље).
• Услови за појаву:

1)     Друштвенополитичке прилике

2)     Руски утицај (Гогољ, Тургењев, Толстој, Достојевски)

3)     Доминација прозе: приповетка.

• Видови реализма:

Протореализам

– прелазни период од романтизма ка реализму;

−       елементи поетике реализма појављују се спонтано и недоследно;

−       аутори се све више окрећу прозним формама.

Програмски реализам

−       отпор према романтизму;

−       прихватање позитивистичких идеја;

−       дочаравање стварности уметничким поступцима;

−       анализа ликова и појава у приповедачким поступцима;

−       употреба свакодневног језика

−       ширење научних и политичких идеја путем књижевности;

−       окретање прози.

Поетски реализам

−       тежња да се уметничким садржајем делује и јаче него што то чини приказ стварности;

−       тежња према идеализацији стварности;

−       симболичне и метафоричне слике са универзалним значењем;

−       лиричност и субјективност у приповедању.

Високи реализам

−       окретање савременим темама и ликовима из различитих друштвених група;

−       карактер ликова условљен социјалним положајем;

−       мотивација јунака социјална и психолошка;

−       јачање дескрипције и анализе;

−       чест свезнајући приповедач у првом лицу.

Раслојавање реализма

−       поезија постепено преузима доминацију над прозом;

−       напуштање типичних ликова и јачање интересовања за ликове са друштвене маргине;

−       слабљење социјално-психолошке мотивације;

−       описивање и дочаравање осећања и расположења, емотивних и психичких стања;

−       појава сатире и пародије; критичка дистанца према стварању илузије истинитости и уверљивости;

Представници српске реалистичке књижевности:

 Милорад Поповић Шапчанин, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стефан Митров Љубиша,  Лаза Лазаревић, Јанко Веселиновић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Лазар Комарчић, Војислав  Илић, Бранислав Нушић, Светолик Ранковић, Радоје Домановић, Илија Вукићевић.

Задатак за ученике:

Прочитајте текст Реализам у српској књижевности из Читанке на страни 242. У ваше  свеске препишите текст изнад о ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈСКИХ ОКОЛНОСТИ У СРБИЈИ У  ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА и ОДЛИКЕ РЕАЛИЗМА У СРПСКОЈ  КЊИЖЕВНОСТИ.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ПЕВАЊЕ И МИШЉЕЊЕ (одломак из Читанке)

Ко је Светозар Марковић?

Светозар Марковић (1846−1875) је први теоретичар српског реализма, социолог, публициста и естетичар. У два главна програмска текста Певање и мишљење  и  Реалност у поезији  изнео је ставове о књижевности који су имали велики утицај на књижевна дела српских реалиста.

Зашто је важан програмски текст Певање и мишљење?

Манифест  Певање и мишљење објављен је 1868, године, то је манифест српског реализма и састоји се из 4 целине:

·       I Критика – предмет (садржина) дела треба да буде савремено друштво и човек. Оно што је реално, истинито и корисно. Критикује романтичарску књижевност. Писац треба да буде образован и савремен.

·       II Поезија – критика романтичарске (љубавне) поезије. У њој је све невероватно. Књижевност (реализма) треба да буде корисна. Да мисли и анализира.

·       III Проза – критика романа Милан Наранџић (први реалистички роман) – нема истинског живота људског. Писац мора да познаје и приказује народни живот у „савременом друштвеном роману“ (реалистичком): психолошки, социјални.

·       IV Журналистика – критика намеће лош књижевни укус, а занемарује добра (реалистичка) дела и општи правац литературе.

ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ:

1. На основу прочитаног текста Певање и мишљење (Читанка, страна 243.) издвојте у виду      теза теоретске захтеве Светозара Марковића.