РАНКО МАРИНКОВИЋ - РУКЕ( М-41, Е-42)

Ранко Маринковић - Руке

Ранко Маринковић (1913–2001) је био хрватски и југословенски писац. Завршио је Филозофски факултет у Загребу, а ратне године провео у италијанском ратном логору. По ослобођењу, био је директор драме Хрватског народног казалишта, а касније, па до своје пензије професор на загребачкој Академији драмских уметности. „Руке” су збирка приповедака, и објављене су 1953. године. У њима се аутор Ранко Маринковић бави темама као што су градић, обала, оток, континент, али и анализама човека.

Прво издање састојало се од чак десет новела – „Мртве душе”, „Сукња”, „Карневал”, „Анђео”, „У знаку ваге”, „Коштане звијезде”, „Прах”, „Бенито Флода вон Релтих”, „Загрљај”, „Руке”. Данашње издање састоји се од девет новела.

Након читања приповетке/новеле одговорити на питања у свеске.

1. Протумачите алегоријску слику руку. Шта се иза њих крије?

2. Чему се то Маринковић на почетку новеле руга?

3. Треба ли по сваку цену бранити част?

4. Да ли руке само представљају појединца?

5. Користи ли Маринковић овај симбол да би продубио симболику људског делања? Какав сукоб оне разрешавају?

6. . На крају новеле руке доживљавају чудан сукоб. У сусрет им долази дечак и девојчица?

*Алегорија je сликовит начин говора, писања или приказивања у књижевности и уметности, који има друкчији смисао од онога који се непосредно даје.