• У уводном делу часа подсетити се одлика Андрићевог стваралаштва које смо до сада уочили.
• Која осећања лирског субјекта преовладавају у збирци Еx Ponto?
• Шта је у средишту Андрићевог стваралаштва?
Кратак подсетник..
• Непосредно после Другог светског рата 1945. године, Андрић је објавио три своја велика романа: На Дрини ћуприју, Травничку хронику и Госпођицу.
• Као изразити приповедач по свом таленту, Андрић је до романа стигао двоструко заобилазним путем, спајањем новела и преко историје. Историја је конститутивни чинилац посредством којег се на новелистичкој основи изграђују средње и велике прозне форме.
• Та тенденција добила је најпотпунији израз у великим романима‒хроникама На Дрини ћуприја и Травничка хроника, као и у недовршеном роману Омер-паша Латас (1976).
• У градњи тих дела Андрић се држи поступака који су својствени историографији и хроници као особеној историографској врсти.
• У њима нема заплета, нема романескне форме, каткад нема чак ни главног јунака, полазна тачка нису појединачне људске судбине, већ колективна судбина у одређеним временским интервалима.
• По временском распону од неколико векова, по низу догађаја, разних судбина, појава и свега што се дешавало на мосту, око моста и у касаби На Дрини ћуприја је хроника, утолико више што нема главног јунака у правом смислу те речи, нити постоји централни догађај, а што је једна од главних особености правог класичног романа.
• Али, по мишљењу неких критичара, хроника је овде преведена у роман – улогу јунака овде преузима мост (ћуприја), што је истакнуто и у самом наслову.
• Тако долазимо до жанровске одреднице дела – На Дрини ћуприја је роман‒хроника.
Како би ти направио/ла сопствену композицију овог романа?
Хронолошки поређај целине.
Која је улога моста у роману?
• Мост у овом делу представља лајтмотив. Објасни.
Присети се још неког Андрићевог дела где је мост заузимао централно место. По чему се ова два дела разликују?
• Како доживљаваш вишезначност моста?
ИСТОРИЈА И ЛЕГЕНДА
• Пошто обрађује широко историјско раздобље од четири века, неминовно садржи низ историјских чињеница:
1. данак у крви
2. градња вишеградског моста
3. Мехмед-паша Соколовић
4. Први српски устанак
5. улазак Аустрије у Босну 1878.
6. анексија Босне и Херцеговине 1908.
7. балкански ратови
8. атентат у Сарајеву
9. Први светски рат
• Историја моста и касабе није могла да опстане на основним и стварним чињеницама, него је стално обнављана, преправљана и обогаћивана појединостима које је надграђивала машта многих генерација. Свако време је понешто испуштало из првобитне приче, а понешто додавало. Прича се временом све више удаљавала од праоблика и историјских чињеница.
• Тако су настајале легенде (има их седам). Пробај да их уочиш и издвојиш (као што је то већ урађено са историјским чињеницама).
МАЛА ПОМОЋ ПРИ ТРАЖЕЊУ ОДГОВОРА…
• Легенде су сликовите, лепе, уверљиве, живе. Оне се лако памте и другима преносе: тајновитост, загонетност, недореченост, упитаност и чуђење естетизују суве историјске чињенице. Где год је реч о великој грађевини или подухвату, испредају се легенде о грађевини, градитељима и многим другим личностима. У основи легенде постоји нека историјска чињеница или личност, али то је само једва приметна основица на коју се надограђује богата творевина људске маште.
• Андрић је добро знао вредност легенде: у есеју о Гоји читамо: „У бајкама је права историја човечанства из којих се да наслутити, ако не и потпуно открити, њен смисао.”
• У првом поглављу романа, које има експозициону функцију, а његова прича тече из перспективе приповедног времена и са тачке гледишта фиктивног наратора, Андрић је на сажет начин предочио ток Дрине, мост и Вишеград. Потом је предочио дечје игре и дружења на мосту, што је повод да се проговори о легендама које се испредају о мосту, касабу, људима.
• Свака легенда, предочена кроз дечју психу и коментар, добиће историјску подлогу у романескној причи.
• Зато постоје разлике између историјских чињеница-историја казује, роман приказује.
• Легенде се и овде откривају као ризница у којој се чувају жеље, снови, веровања и схватања људске душе у једном народу током низа векова.
• Оне представљају колективно памћење и Андрић за њих има слуха, као и за лепоту језика који их изриче.
ОДЛИКЕ АНДРИЋЕВОГ СТИЛА
• Андрићево сликање предмета је панорамско и хроничарско.
• Његова реченица мирна је, топла, једноставна, убедљива, хармонична, језгровита, смислена.
• Полази од локалног, а тежи ка универзалном и свевременом.
• Мисли које се јаљају на крају аналитичких поступака, добијају гномски карактер.
• Посебно обрати пажњу на издвојене мисли:
‒ „Заборав све лечи, а песма је најлепши начин заборава, јер у песми човек се сећа само онога што воли”
‒ „Живот је несхватљиво , јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто, као на Дрини ћуприја”
‒ „Народ лако измишља приче и брзо их шири, а стварност се чудно и нераздељиво меша и преплиће са причама”
‒ „Људи воле разговоре о паду и понижењу оних који се сувише високо издигну и полете”
‒ „Људи који сами не раде и не предузимају ништа у животу, лако губе стрпљење и падају у погрешке када суде о туђем раду”
‒ „Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепа и човек на њој живео лакше и боље”.
• На Дрини ћуприја спада у најскладније грађена дела наше књижевности.
• Ово је дело право чудо литерарне композиције, утолико веће што препреке које су писцу стајале на путу изгледају непремостиве.
• Равнотежа између делова и целине у тој четворовековној хроници, доведена је до савршенства.
• То се огледа како у равни збивања, у начину како су повезане општа и локална историја, прича о мосту и хроника касабе, колективна судбина житеља града и мноштво индивидуалних повести, тако да у равни значења између историјске, психолошке и метафизичке димензије дела.
• Као творевина уметности речи овај је роман слика и прилика моста чију историју излаже.
ЗА ДОМАЋИ:
Урадити карактеризацију три лика по избору, гледајте да то буду они који су оставили најупечатљивији траг на вас. Задатак ће се сматрати успешним уколико при његовој изради будете користили адекватне примере, цитате, како бисте што верније представили одабрани лик. Није довољно само препричати поступак и таксативно навести особине лика.
Радове послати мејлом, најкасније до недеље, 5.4.2020.
• Која осећања лирског субјекта преовладавају у збирци Еx Ponto?
• Шта је у средишту Андрићевог стваралаштва?
Кратак подсетник..
• Непосредно после Другог светског рата 1945. године, Андрић је објавио три своја велика романа: На Дрини ћуприју, Травничку хронику и Госпођицу.
• Као изразити приповедач по свом таленту, Андрић је до романа стигао двоструко заобилазним путем, спајањем новела и преко историје. Историја је конститутивни чинилац посредством којег се на новелистичкој основи изграђују средње и велике прозне форме.
• Та тенденција добила је најпотпунији израз у великим романима‒хроникама На Дрини ћуприја и Травничка хроника, као и у недовршеном роману Омер-паша Латас (1976).
• У градњи тих дела Андрић се држи поступака који су својствени историографији и хроници као особеној историографској врсти.
• У њима нема заплета, нема романескне форме, каткад нема чак ни главног јунака, полазна тачка нису појединачне људске судбине, већ колективна судбина у одређеним временским интервалима.
• По временском распону од неколико векова, по низу догађаја, разних судбина, појава и свега што се дешавало на мосту, око моста и у касаби На Дрини ћуприја је хроника, утолико више што нема главног јунака у правом смислу те речи, нити постоји централни догађај, а што је једна од главних особености правог класичног романа.
• Али, по мишљењу неких критичара, хроника је овде преведена у роман – улогу јунака овде преузима мост (ћуприја), што је истакнуто и у самом наслову.
• Тако долазимо до жанровске одреднице дела – На Дрини ћуприја је роман‒хроника.
Како би ти направио/ла сопствену композицију овог романа?
Хронолошки поређај целине.
Која је улога моста у роману?
• Мост у овом делу представља лајтмотив. Објасни.
Присети се још неког Андрићевог дела где је мост заузимао централно место. По чему се ова два дела разликују?
• Како доживљаваш вишезначност моста?
ИСТОРИЈА И ЛЕГЕНДА
• Пошто обрађује широко историјско раздобље од четири века, неминовно садржи низ историјских чињеница:
1. данак у крви
2. градња вишеградског моста
3. Мехмед-паша Соколовић
4. Први српски устанак
5. улазак Аустрије у Босну 1878.
6. анексија Босне и Херцеговине 1908.
7. балкански ратови
8. атентат у Сарајеву
9. Први светски рат
• Историја моста и касабе није могла да опстане на основним и стварним чињеницама, него је стално обнављана, преправљана и обогаћивана појединостима које је надграђивала машта многих генерација. Свако време је понешто испуштало из првобитне приче, а понешто додавало. Прича се временом све више удаљавала од праоблика и историјских чињеница.
• Тако су настајале легенде (има их седам). Пробај да их уочиш и издвојиш (као што је то већ урађено са историјским чињеницама).
МАЛА ПОМОЋ ПРИ ТРАЖЕЊУ ОДГОВОРА…
• Легенде су сликовите, лепе, уверљиве, живе. Оне се лако памте и другима преносе: тајновитост, загонетност, недореченост, упитаност и чуђење естетизују суве историјске чињенице. Где год је реч о великој грађевини или подухвату, испредају се легенде о грађевини, градитељима и многим другим личностима. У основи легенде постоји нека историјска чињеница или личност, али то је само једва приметна основица на коју се надограђује богата творевина људске маште.
• Андрић је добро знао вредност легенде: у есеју о Гоји читамо: „У бајкама је права историја човечанства из којих се да наслутити, ако не и потпуно открити, њен смисао.”
• У првом поглављу романа, које има експозициону функцију, а његова прича тече из перспективе приповедног времена и са тачке гледишта фиктивног наратора, Андрић је на сажет начин предочио ток Дрине, мост и Вишеград. Потом је предочио дечје игре и дружења на мосту, што је повод да се проговори о легендама које се испредају о мосту, касабу, људима.
• Свака легенда, предочена кроз дечју психу и коментар, добиће историјску подлогу у романескној причи.
• Зато постоје разлике између историјских чињеница-историја казује, роман приказује.
• Легенде се и овде откривају као ризница у којој се чувају жеље, снови, веровања и схватања људске душе у једном народу током низа векова.
• Оне представљају колективно памћење и Андрић за њих има слуха, као и за лепоту језика који их изриче.
ОДЛИКЕ АНДРИЋЕВОГ СТИЛА
• Андрићево сликање предмета је панорамско и хроничарско.
• Његова реченица мирна је, топла, једноставна, убедљива, хармонична, језгровита, смислена.
• Полази од локалног, а тежи ка универзалном и свевременом.
• Мисли које се јаљају на крају аналитичких поступака, добијају гномски карактер.
• Посебно обрати пажњу на издвојене мисли:
‒ „Заборав све лечи, а песма је најлепши начин заборава, јер у песми човек се сећа само онога што воли”
‒ „Живот је несхватљиво , јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто, као на Дрини ћуприја”
‒ „Народ лако измишља приче и брзо их шири, а стварност се чудно и нераздељиво меша и преплиће са причама”
‒ „Људи воле разговоре о паду и понижењу оних који се сувише високо издигну и полете”
‒ „Људи који сами не раде и не предузимају ништа у животу, лако губе стрпљење и падају у погрешке када суде о туђем раду”
‒ „Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепа и човек на њој живео лакше и боље”.
• На Дрини ћуприја спада у најскладније грађена дела наше књижевности.
• Ово је дело право чудо литерарне композиције, утолико веће што препреке које су писцу стајале на путу изгледају непремостиве.
• Равнотежа између делова и целине у тој четворовековној хроници, доведена је до савршенства.
• То се огледа како у равни збивања, у начину како су повезане општа и локална историја, прича о мосту и хроника касабе, колективна судбина житеља града и мноштво индивидуалних повести, тако да у равни значења између историјске, психолошке и метафизичке димензије дела.
• Као творевина уметности речи овај је роман слика и прилика моста чију историју излаже.
ЗА ДОМАЋИ:
Урадити карактеризацију три лика по избору, гледајте да то буду они који су оставили најупечатљивији траг на вас. Задатак ће се сматрати успешним уколико при његовој изради будете користили адекватне примере, цитате, како бисте што верније представили одабрани лик. Није довољно само препричати поступак и таксативно навести особине лика.
Радове послати мејлом, најкасније до недеље, 5.4.2020.
Нема коментара:
Постави коментар