Антоније Исаковић – Кроз грање
небо
Антоније Исаковић
(1923 - 2002) афирмисао се као приповедач (Велика деца 1953, Папрат и ватра
1962, Празни брегови 1969), а потом и као романсијер (Трен И 1976, Трен ИИ
1982, Миран злочин трен ИИИ 1992). Као учесник рата од 1941 - 1945. године,
Исаковић је теме за своје приповедање углавном напазио у свом доживљају рата.
Том тематском опредељењу остао је веран до краја.
Антоније Исаковић
рођен је 6. новембра 1923. у Београду. Отац Никола био је судија Првог
општинског суда у Београду, баш он је отворио тестамент краља Петра Првог
Карађорђевића. Био је један од 1.300 каплара, прошао Албанију, пробијао
Солунски фронт. Кад је прешао у адвокатуру, Исаковићи су проживели мале сеобе -
из места у место. Мајка Загорка била је домаћица.
Тематска прожимања
приповедака из збирке Велика деца и исте личносги у њима чине целину која
добија романескне обрисе. Ове приповетке повезују време, простор, догађај и
личности
Приповетка Кроз Грање
небо је прича о групи рањеника које је одред оставио у шуми како би се лакше
оспободио немачког обруча.
Болничарка Бранка је
личност која се јави у само једној ситуацији приповетке или у унутрашњем
монологу (мислима) некога од јунака приче.
На крају приповетке
Кроз грање небо три узастопна одломка из дневника болничарке Бранке добијају
епилошку функцију.
Антоније Исаковић -
Кроз грање небо- одломак
Дрво се померило и
начинило поздрав дану који је настајао. Многа разломљена окна прозора видела су
се горе кроз крошњу. Под дрвећем била су разасута и шаторима наткривена носила.
Било их је четрдесет.
Радош је лежао и
уживао у настављању сна. Око њега били су други рањеници међу којима и Станко.
Разговарали су док им је претила опасност да их пронађу немачке патроле. Са
њима су ту остали још болничарка Бранка и пар војника. Они су рањени борећи се
да дивизији створе слободан пролаз. Дивизија је отишла даље, а они су ту остали
без довољно хране и воде. Сваког дана њихово стање се погоршавало. Дневно је по
неколико њих умирало. Болничарка Бранка надгледала их је и помагала им колико
је могла. Осећала је да је они не гледају баш увек као болничарку. Отпало јој
је дугме са кошуље и често је хватала њихове погледе на својим грудима.
Један од њих, коме је
граната разнела тртицу, учио је друге да једу разне травке и црвиће које могу
да дохвате са земље. Једног су звали Фауст, јер је волео Гетеа. Болничарка
Бранка почела је другачије да гледа Радоша. Он никада није хтео да јој допусти
да види његову рањену ногу. Умро је и он. Болничарка у свом дневнику записује
да су дошли партизани и да одлазе, али да ту остављају нешто између тих букава.
ЗАДАТАК
- Објаснити живот и дело Антонија Исаковића?
- Шта посебно привлачи пажњу у приоповеци „Кроз
грање небо“?
- Објаснити специфичан простор у коме се
одиграва радња приповетке?
- Објаснити симболику неба?
Одговоре записати у своје свеске
Здрави нам били
Нема коментара:
Постави коментар