"Госпа Нола", Исидора Секулић (Е31, М31)

Госпа Нола


Исидора Секулић (1877-1958) једна је од наших најзначајнијих списатељица у 20. веку. Била је изузетно образована жена, и поред писања приповедака, бавила се и писањем есеја и преводилачким радом. Рођена је у Мошорину, у Бачкој, по струци је била педагог – школовала се у Сомбору и Пешти. Била је полиглота и прва жена члан Српске академије наука и уметности. Живела је повучено, скромно, у свету књига. Због тога су је назвали апостолом самоће.

Почела је да објављује након тридесете године. Прву критику је објавила 1910, а до избијања Првог светског рата издала је две књиге, Сапутници (1913) и Писма из Норвешке (1914). Између два рата и после Другог светског рата, Исидора је највише радила на приповеци (Кроника паланачког гробља) и есеју.

Исидора пише интелектуалним стилом, она је сва у знаку оштрих рефлексија, с мало осећања. Живот слика као стални напор и стремљење човека ка идеалима које је сам себи поставио, при том обраћајући пажњу на пролазност свега што је људско.


"Госпа Нола" је једна од истакнутијих приповедака из збирке Кроника паланачког гробља. Гробље је главни мотив, и све приповетке у збирци, изузев последње две, почињу на исти начин: сликом паланачког гробља и описом личности којим гробови припадају. Почетак представља завршетак, и тај почетак, слика гробља, најбоље је приказана у овој приповеци. У њеним приповеткама је обично главна реч о снажним личностима, који не беже од борбе и којима је цео живот борба, напор, мука, самоодрицање.


Хроника представља хронолошки запис историјских догађаја.

Након што прочиташ приповетку "Госпа Нола" оговори на постављена питања.

1. Какву атмосферу оставља сазнање на самом почетку да су јунаци с чијом се причом упознајемо кроз цело дело већ давно умрли и заборављени?  (пролазност живота)

2. Одакле потиче Станојла? Какав је њен однос према оцу?

3. Зашто је Нола пристала на удају? Шта би се променило у односу њене породице и ње да је остала код оца?

4. Какав је однос госпа Ноле и Тоше? Како његова смрт утиче на њу?

5. Објасни однос госпа Ноле и паланке. Како њена искреност и отвореност, природност, утичу на сензационалност коју прижељкују становници паланке? Шта то говори о Ноли?

6. О коме се све госпа Нола бринула? Зашто је одабрала њих? Шта они њој значе? Како њени штићеници посматрају Нолу? Опиши њихове односе, појединачно.

7. Објасни Нолин став према цркви.

8. Објасни њен став према новцу и богатству.

9. Зашто Нола „пред светом није ни малаксавала ни роптала“?                                                                                                                                                                                                                                                                   

10. Какав утисак оставља на Нолу последње писмо и сустрет с Луком?

11. Она му тада говори да треба да посети Тошин гроб. Зашто је она „само Тошин књиговођа“? Шта то говори о Ноли? Зашто није волела похвалу?

12. Зашто Нола „пред светом није ни малаксавала ни роптала“?

13. Зашто Нола толико жели да се врати у завичај?

14. Да ли је на крају госпа задовољна?

15. Чиме је госпа Нола заслужила опште поштовање? Шта је то што је чини изузетном и вредном поштовања чак и после смрти?

Одељење М31 радове може слати до петка, 8.5.2020.
Одељење Е31 радове може слати до петка, 15.5.2020.

                                                                                                                                                                                                                                                                    

"Новела од Станца". Марин Држић (М11. М12, М13,E13, Г12)

"Новела од Станца". Марин Држић

Пре почетка рада...

Издвој три кључне речи које те асоцирају на хуманизам и ренесансу као правац  у књижевности. Образложи свој одговор.

Марин Држић (око 1508-1567) најзначајнији је дубровачки ренесансни писац. Потиче из дубровачке породице која је већ у претходној генерацији дала једног књижевника – петраркисту Џора Држића. Од 1538. школовао се у Сијени, где је студирао права. Активно је као глумац учествовао у позоришном животу Сијене. Вратио се у родни град не завршивши студије.

Све што је створио написао је између 1548. И 1562. у Дубровнику. Написао је најмање 11 драма, али нису све сачуване, у целости су сачувани "Тирена", "Венера" и Адон", "Новела од Станца" и "Хекуба". Писао је и поезију, и то петраркистичку.

Окушао се у свим тада популарним врстама драме: у пасторали (Тирена), фарси (Новела од Станца), ерудитној комедији (Дундо Мароје, Помет, Манде, Пјерин, Скуп), пасторалној еклоги (Плакир и вила).

Занимљивост: Дело је написано за бал у Дубровнику, а игра је изведена 1551. године, у исто време текст је штампан у Венецији. (преко Венеције и дошло до продора хуанизма и ренесансе у Дубровник и Котор).

Новела од Станца је фарса – подврста комедије ситуације у којој су ликови карикирани, заплет се гради на неспоразуму. Радња фарсе је једноставна, често садржи некакву анегдоту из животне свакодневнице. Хумор је груб и заснован на вербалној комици. У ренесансној књижевности Дубровника фарсе су писане у стиху са обавезном римом, док су теме најчешће преузимане из догодовштина сељака који су долазили у град.

Овде новела представља шалу. Ова шала се збива током карневалске ноћи, кад три младића покушавају да изиграју Станца, старца који је дошао у Дубровник да би продао козу и грумен сира. Тема је сукоб немирне, непокорне младости и лакомислене старости.

Одломак се налази у Читанци (273-278). Након што га прочиташ, одовори на постављена питања, а своје оговоре забележи у свеску и до краја радне недеље проследи професорици на мејл.

Питања у вези са одломком:

1. Зашто је Џиво одлучио да се нашали са Станцем?

2. Какав је Станчев живот?

3. Како му се Џиво представља?

4. Шта жели да постигне тиме?

5. Како Станац реагује на Џивине речи?

6. Зашто му је тако брзо поверовао?

7. Станац говори да је и он сам видео виле. Зашто?

8. Окарактериши младиће и старца. Шта се ту јасно види?

9. Које су поруке овог дела?

Бранислав Нушић - Народни посланик (М-21, Е-22)

Бранислав Нушић - Народни посланик

· Бранислав Нушић (1864−1938) je романописац, драмски писац, приповедач, есејиста, дипломата, ниовинар и зачетник реторике у Србији.

· Нушић је рођен у Беогроду као Алкибијад Нуша у цинцаринској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни трговоц житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похођао основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је матурирао. Кад је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1884. године. Борио се у Српско­бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока. Након рато је објавио контроверзну песму „Два раба” у Дневном листу, због које је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана.

· Иза Нушића је остао импозантан књижевни опус: комедије, целовечерње и једночинке, драме у ужем смислу, историјске и савремене, романи, приповетке, новинске козерије, аутобиографске књиге, путописи, етнографски списи, новински чланци, предавања... Иако је, превасходно, драмски писац, његово прозно дело је обимније од дела многих писаца који су искључиво писали прозу. Његови чланци, изјаве, интервјуи, предавања разасути по новинама, када би се скупили, испунили би, по свој прилици, више књига него целокупни опус многих писаца. Насупрот публици, критика је према Нушићу била строга, често неправедна.

· Најпознатија књижевна дела Бранислава Нушића

Драме: Тако је морало бити, Јесења киша, Иза Божјих леђа, Пучина

Комедије: Протекција, Свет, Пут око света, Госпођа министарка, Народни посланик, Мистер Долар, Ожалошћена породица, Покојник, Сумњиво лице, Др

Романи: Општинско дете, Хајдуци (Ајдуци)  Приповетке: Политички противник, Посмртно слово, Класа, Приповетке једног каплара

Трагедије: Кнез Иво од Семберије, Хаџи Лоја, Наход Расправе и уџбеници: Реторика

Задатак

1. Којој књижевној врсти припада Народни посланик Бранислава Нушића?

2.  Шта је тема ове комедије?

3.  Знате ли шта би могао бити повод Нушићу да напише ову комедију?

4. Како је компонована радња у овој комедији?

5. Које приповедачке поступке уочаваш у овој комедији?

6. Који књижевни поступци представљају извор комике у овој драми? Објасни на примерима

7. Које су теме у Нушићевим комедијама?

8. Како је представљен Јеврем у Народном посланику?

9. Каква је његова природа?

10. Чиме је мотивисана његова жеља да постане посленик?

11.  Како се понаша да би остварио свој циљ?

12. Како се понаша када схвата да је изгубио битку?

13. Како су представљени ликови Срете Нумере и писара Секулића?

14.  Шта је Нушић критиковао кроз ове ликове? На који начин?

15. Који ликови у Народном посланику нису захваћени комиком. Шта закључујеш на основу тога?

Одговоре записати у свеске!!!

Можете погледати и екранизовано дело на интернету !!!

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: „БАЛКАНСКИ ШПИЈУН“ М-41

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: „БАЛКАНСКИ ШПИЈУН“ Е33 АУТОЕЛЕКТРИЧАР 

Задатак за ученике:

1. Након читања драме „Балкански шпијун“ нашег познатог драмског писца Душана Ковачевића ученик је дужан да у своје школске свеске одговори на постављена питања и задатке.

ПДФ: https://www.delfi.rs/_img/artikli/2019/04/laguna_balkanski_spijun_1.pdf

ФИЛМ: https://www.youtube.com/watch?v=oHNkcXLxzPg

1. Протумачи историјски контекст драме. Сазнај и запиши биографске и библиографске податке о писцу.

2. Протумачи шта је извор Илијеве параноје? Зашто почиње да сумња у свог подстанара? На који начин скупља доказе против њега? Како се припрема за рад?

3. Какав је Илијин однос према члановима породице? Образложи како Даница, Соња, Ђура (и Петар), схватају Илијине поступке? Посебно анализирај улогу Илијиног брата близанца?

4. Протумачи цитат: „све је супротно од онога што изгледа да јесте“. Која је улога радио-спикера? Која визуелне и аудитивне сигнале користи Душан Ковачевић? Образложи функцију и симболику лавежа који се чује.

5. Ко су позитивни ликови у овом делу? У којој мери су они развијени? Зашто се ова драма одређује као ТРАГИКОМЕДИЈА?

6. Пронађи тумачења следећих књижевних појмова: ДРАМА, КОМЕДИЈА, ТРАГЕДИЈА, ТРАГИКОМЕДИЈА, ЧИН, СЦЕНА, ПОЈАВА, ДИДАСКАЛИЈЕ.

ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ: БОЖАНСТВЕНА КОМ ЕДИЈА,“ПАКАО“, V ПЕВАЊЕ Г12,E13,Е12,Е11,Г11

ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ: БОЖАНСТВЕНА КОМЕДИЈА,“ПАКАО“, V ПЕВАЊЕ

УВОДНО ОБЈАШЊЕЊЕ

Биографија Дантеа (Дуранте) Алигијерија: 
највећи италијански и један од највећих светских писаца; рођен је у Фиренци 1265. Његово васпитање било је најбоље какво се могло стећи у то доба. Одлучујући по њега био је сусрет са Беатричом, девојком која је дала светлост његовој судбини и улила духовност. Она се појављује као једна од личности Божанствене комедије. Активан је у политичком животу; борио се против политике папе Бонифација VIII, због чега је био изгнан из Фиренце. Умро је и сахрањен је у Равени.

Назив дела: 
Данте је своје дело првобитно назвао само Комедија, држећи се тадашњих схватања стила, по коме су трагедије дела која трагично почињу и трагично се завршавају, а комедија дела која трагично почињу, а завршавају се срећно. Епитет Божанствена помиње први пут Бокачо у његовм дело о Дантеовом животу, зато што назив Комедија, није говорио у довољној мери о тематици дела.

Структура и формалне одлике дела: 
Поема је подељена на три дела: Пакао, Рај и Чистилиште, са по 33 песме, с тиме што први део односно Пакао, има и уводну песму, дакле укупно 100 песама. Симетрична је и унутрашња подела: Пакао има девет кругова и предворје, што чини десет делова. Чистилиште има девет делова (плажа, предчистилиште и седам појасева), плус Земаљаки рај, што такође чини збир десет. Рад има девет нева, плус Емпиреј, што опет чини десет. Поема се састоји од 14233 стиха; испевана је једанаестерцима, који су организовани у терцине (строфе од три стиха са верижном римом). То је прича у првом лицу о путовању кроз три оноземаљаска краљевства, започетом, како неки сматрају, на Велики петак 1300. године.

Пакао: 
Данте има 35 година и губи се у шуми, а три звери га спречавају да из ње изађе. Његов водич кроз пакао и чистилиште биће чувени римски песник Вергилије. Кажњени у Паклу  испаштају вечно муке које су сразмерне њиховом најгорем греху. Сваки грешник је кажљен двојако, физички и душевно (лишен је могућности да види Бога).

Језик:Божанствена комедија писана је народним италијанским језиком.

ПИТАЊА ЗА АНАЛИЗУ

1. Ко су путници кроз Пакао, како су доспели у овај круг? Ко је чувар другог круга? Како се чувар понаша према Дантеу?
2. Наведи који се све антички јунаци налазе у другом кругу Пакла? Зашто су осуђени?
3. Који љубавни пар привлачи Дантеову пажњу? Ко прича судбину о грешној љубави овог љубавног? Како Данте доживљава ову љубавну исповест? Запиши или обележи стихове који показују како је љубавни пар згрешио. Која казна је намењена грешницима?
4. Пронађи значења следећих речи: АЛЕГОРИЈА, ПОЕМА, ТЕРЦИНА.

ДОДАТНЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

1. https://www.slideshare.net/BranijetaKondzulovic/ss-59095182
2. https://www.slideshare.net/snezanaklepic9/dante-alegijeri 

Задатак за ученике:

1. У школске свеске преписати текст УВОДНО ОБЈАШЊЕЊЕ.
2. Прочитати одломак дела  и у школске свеске одговорити на постављена питања.
У Читанкама дело можете пронаћи од 194. до 197. стране. За оне који немају Читанку, ево линка где могу наћи неопходан одломак: https://www.wattpad.com/293071588-dante-aligijeri-bo%C5%BEanstvena-komedija-pakao-pevanje
5. У Читанкама погледати изглед Пакла, Раја и Чистилишта (Читанке 199. и 200. страна).
6. Погледајте презентације на којима можете наћи додатна објашњења и сликарске приказе Дантеовог дела.

ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА) Г12,E13,E11,E12,Г11

ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА)

Пред вама се налази дело једног од најзначајнијих песника епохе хуманизма и ренесансе. Пред вама је кратак текст о животу Франческа Петрарке и линк презентације која ће вам дати кратак преглед дела.

*** Преломни догађај у животу песника Франческа Петрарке био је сусрет са Лауром у цркви Свете Кларе у Авињону, 6. Априла 1327. године. Тог тренутка започиње песникова љубав према Лаури, која је трајала све до његове смрти. Судбина је хтела да на исти дан када ју је први пут и угледао, 1348. године, Лаура умре. Своју неостварену љубав према Лаури песник ће овековечити у збирци љубавних песама – Канцонијер, која је добила назив према италијанској речи canzoniere, што значи песмарица. Канцонијер је испеван на народном италијанском језику, инспирисан песниковом љубављу према госпи Лаури. Подељен је на два дела чији су наслови: „За живота мадоне Лауре“ и „По смрти мадоне Лауре“. Овом збирком поезије, Петрарка се, уместо религиозних, филозофских и теолошких тема средњег века, окренуо љубавној поезији и хуманистичком виђењу света.
Највећи број песама јесу форми СОНЕТА (песма од четири строфе од којих су прве две катрени а друге две строфе терцети. Катрен – строфа од 4 стиха, терцет – строфа од 3 стиха).

ПРЕЗЕНТАЦИЈА НА САЈТУ: http://www.haikudeck.com/p/nC0Mm2i63F/#slide-11

Задатак за ученике:

1. У Читанкама (од 201. до 204. стране) прочитати све о Франческу Петрарки и његовом делу Канцонијер.
2. Преписати кратак уводни текст блога у своје школске свеске.
3. Преписати садржај презентације у своје школске свеске.
4. Изабрати један од два понуђена сонета, написати анализу песма у Word документу. Word документ насловити именом и презименом и исто то учинити на крају рада.
!!! За Г12: домаћи послати до 30.03.2020. 
!!!За М13: домаћи послати до 05.04.2020. 

СОНЕТ БРОЈ 3

Тог дана зраци сунца бледи паше
жалише оног ко их је створио –
Ја се не чувах – ухваћен сам био –
Везале су ме, Госпо, очи ваше.

Ко да ни време такво не бејаше
да бих се и ја са Амором борио
бејах безбрижан, без сумњи и чио –
и отуд опште несреће насташе.

Разоружаног мене Амор стиже
и нађе пут што води срцу моме
кроз очи – ову капију за сузе.

Није му на част што ме у таквоме
стању ранио када стрелу диже.
Пред вашом стрелом – ја ни лук не узе.

СОНЕТ БРОЈ 292

Очи о којим тако топло зборих,
и руке, лице, стопала и длани,
бог којих свету остадох по страни
и самом себи странцем себе створих.

Увојци косе чиста сјајна злата
и блесак смешка анђеоског,
што је на земљи небо сатварао моје,
сад све је само прегршт глувог блата.

Но ипак живим, што ми жалост ствара
без оног светла, милог ми толико у
бури кад је брод без кормилара;

Нек љубавна ми песма сврши ту се,
пресахну жица ума сваколиког,а цитра моја у плач се обрну.

КЊИЖЕВНОСТ ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ (Г12,E13,Е11,Е12,Г11))

КЊИЖЕВНОСТ ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ  

Појмом ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА најчешће се именује период у култури, уметности и књижевности Европе од 14. до 16. века. Ова период (ова књижевна епоха) изменила је свест некадашњег човека и извела га на пут модерности.

*** Одлике књижевности хуманизма и ренесансе:

-        инспирација за уметнике хуманизма и ренесансе су дела античке књижевности,

-        употреба народног језика (на народни језик утиче народна (усмена књижевност)),

-        изражавање личних и интимних осећања,

-        испољавање љубавног заноса, нарочито у поезији,

-        поступци и гледишта ликова мотивисана снажним осећањима.

У линку се налазе интересантне презентације о ХУМАНИЗМУ И РЕНЕСАНСИ.

Линк 1: https://www.slideshare.net/andjelan/humanizam-i-renesansa-28345240

Линк 2: https://www.youtube.com/watch?v=5BHil1wRcFc

Лекција КЊИЖЕВНОСТ ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ налази се у Читанкама од 184. до 191. стране.

Задатак за ученике:

1. У своје свеске преписати текст на почетку блога обележен звездицама (***).

2. Преписати садржај ПРВЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ у своје школске свеске.

3. Прегледати ДРУГУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ, послушати музику која је типична за период хуманизма и ренесансе.

4. Прочитати лекцију КЊИЖЕВНОСТ ХУМАНИЗМА И РЕНЕСАНСЕ из Читанке (184-191. страна) како бисте добили целовитију слику ове књижевне епохе.

ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА У ДУБРОВАЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ М13, Г12,E13

ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА У ДУБРОВАЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Епоха хуманизма и ренесансе долази на наше просторе преко Дубровника - великог поморског града који је био под утицајем Млетачке републике, односно данашње Италије. 

Од 15. Века на подручју Дубровника и Боке Которске настају дела на народном језику, следећи тенденције стварања на народном језику које су постојале у италијанској књижевности. Предуслови за развој хуманизма и ренесансе у Дубровнику били су свакако самосталност Дубровачке републике, врло развијена трговачка делатност, а, дакле, због присуства новца, могућност образовања Дубровчана по водећим центрима образовања. Језик на ком су писали био је народни језик, тј. штокавски источнохерцеговачки дијалекат икавског изговора. Водећи представници ове епохе ренесансе у Дубровнику и Боки Которској били су: Илија Цријевић, Шишко Менчетић, Џоре Држић, Мавро Ветрановић, Марин Држић, Антун Сасин, Марко Марулић, Винко Прибојевић, Микша Пелегриновић и др.

ШИШКО МЕНЧЕТИЋ  „ПРВИ ПОГЛЕД“ 

Зовијеше зора дан а славно пролитје 

Травицу дробну ван, зелен лис и цвитје, 

Ја кад бих ухићен од ове госпоје,

Ке образ накићен у слави вас поје.

С јутра, дим, на прозор погледат опћах ја,

Тер тада мој позор у тај час позри тја:

Мени би видити још липшу нер вилу

Госпођу сједити у рушцу прибилу.

Видив ме ка хрло вазе трак и косу

Низ бијело тер грло косице све просу;

На челу остави два прама од злата,

Остало све зави около, дим, врата,

Да коса не витри, у којој до мал хип

Руками захитри на глави венчац лип;

Озрив се ја јелин тер ончас пође тја,

Тер горчи нер пелин и чемер остах ја. 

1. Каква осећања и духовна стања саопштава лирски субјекат?

2. Утврди које је годишње доба и доба дана било када је лирски субјекат први пут угледао вољену жену. Зашто се буђење пролећа и новог дана доводе у везу са  осећањима и доживљајима лирског субјекта?

3. Наведи елементе и одлике Петраркиног дела „Канцонијер“. Које од тих елемената уочаваш у Менчетићевој песми?

4. Опишите изглед девојке која се изненада појављује. Којим је стваралачким поступцима девојчина лепота дочарана? Образложи како је изненадни сусрет прекинут. Каква осећања то изазива у лирском субјекту? Одговоре поктрепите примерима из текста.

ЏОРЕ ДРЖИЋ:

„ГОРЧИЈЕ ЖАЛОСТИ ЈЕСУ ЛИ ГДИ КОМУ?“

Горчије жалости јесу ли гди кому,
   нер мојој младости и срцу јур мому?
Изгубили муку сву, замани све ми би,
   посијах ја њиву, а друзием жетва би.
Овакој за иних множи лов ловише, 5
   који лов ја учíних, ини га добише.
Рању ја кошуту, ку слиедих по гори,
   друзием је у скуту, а мене измори.
Ето иним већ такој језеро извире,
   а трудан живот мој од жегје умире. 10
Тач срећа охоло свој танац састави,
   тере гре охоло, појући у слави,
а ја сам тамностив непрáво удиељен,
   и велми жалостив, кроз љубав ухиљен.

1. Песма је написана у АКРОСТИХУ. Подсетите се шта је АКРОСТИХ. Проучите почетна слова у непарним стиховима (1, 3, 5 и даље). Каква акростих уочавате? Каква је улога акростиха у песми?

2. Коју стилску фигуру запажаш у почетном дистиху песме? Каква песничка расположења се успостављају овом стилском фигуром?

3. Уочи паралелизме у песми. Подсетите се шта су ЛИРСКИ ПАРАЛЕЛИЗМИ. Образложи како се наведеним паралелизмима дочаравају осећања разочарања и узалудности. Каква се значења истичу сталним поређењем лирског субјекта са другима?

4. Издвој стихове у којима кулминира осећање неправде и разочараност. Какво је схватање лирског субјекта о срећи и којим је сликама оно приказано? Зашто срећу сматра охолом?

***ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ:

1. Подсети се епохе хуманизма и ренесансе.
У томе ће ти помоћи ти и ова презентација: https://prezi.com/tn53ws5ktibq/presentation/.

2. У Читанкама потребне песме и информације пронаћи ћете од 230. до 233. стране.

3. У своје школске свеске запиши одговоре на постављена питања.

Глаголске врсте, лични и нелични облици (М-21, Е-22)

Глаголске врсте, лични и нелични облици

Прости глаголски облици

· Инфинитив је основни, неличии гл. облик којим се именује радња, стање или збивање. Нема граматичке категорије лица, времена, начина, рода ни броја, па се назива и неодређени гл. облик. Гради се од инфинитивне основе и наставака: -ти и -ћи (читати, ићи).

· Презент (садашње време) означава радњу, стање или збивање које се одиграва у тренутку када о томе говоримо (сада, управо, баш). Гради се додавањем личних наставака на презентску основу: -м,-ш,-Ø, // -мо,-те,-ју/-у/-е. Неправилно грађење презента имају глаголи моћи и хтети (читам, читаш... ; могу; хоћу).

· Аорист (пређашње свршено време) означава радњу која се извршила непосредно пред тренутак говора или у току говора о њој. Гради се од свршених глагола додавањем двојаких наставака за облик и лице на инфинитивну основу: 

- ако се основа завршава на сугласник додају се наставци: 

-ох,-е,-е,-осмо,-осте,-оше (тресох);

-     ако се основа завршава на самогласник: -х, -Ø, -Ø // -смо,

      -сте,-ше (чух, чусмо).

· Имперфекат (пређашње несвршено време) означава радњу која се вршила у прошлости напоредо са неком другом прошлом радњом. Гради се од несвршених глагола тако што се на инфинитивну или презентску основу додају тројаки наставци: 

-     када се основа завршава на самогласник (одбија се):

      -ах,-аше,-аше // -асмо,-асте,-аху (певах, певаше...);

-   када долази до јотовања: град-јах,-јаше,-јаше // -јасмо,

     -јасте,-јаху (грађах, грађаше...);

- када се основа завршава на сугласник: 

       -ијах,-ијаше,-ијаше // -ијасмо,-ијасте,-ијаху (тресијах).

· Императив (заповедни начин) означава заповест, жељу или молбу коју говорно лице саопштава осталима. Гради се одбацивањем наставка за 3. л. мн. презента и додавањем двојаких наставака: 

-    ако се 3. л. мн. презента завршава на -ју или -је, додају се:

       −, -ј, − // -јмо, -јте, − (певај, певајмо...);

- у осталим случајевима се додају: −,-и, − // -имо,-ите, −

    (ради, радимо).

· Глаголски придев радни је неличан глаголски облик који служи за грађење сложених глаголских облика, у реченици означава активан однос субјекта према радњи. Гради се додавањем наставака на инфинитивну основу: -о,-ла,-ло // -ли,

-ле,-ла (радио, радила...).

· Глаголски придев трпни је неличан глаголски облик који означава да се на нечему врши радња (пасив). Гради се додавањем тројаких наставака на инфинитивну или презентску основу:

- ако се инфинитивна основа завршава на -а:

    -н,-на,-но // -ни, -не,-на (фарбан);

- ако се инфинитивна основа завршава на -ну:

    -т,-та,-то // -ти,те,-та (покренут);

- ако се инфинитивна основа завршава на -и,-е или сугласник, а презентска на -и: -ен,-ена,-ено // -ени,-ене,-ена (виђен).

· Глаголски прилог садашњи је неличан глаголски облик који се употребљава само уз лични. Глагол не може бити у функцији предиката и означава радњу која се врши истовремено са са тим глаголским обликом. Гради се само од несвршених глагола додавањем наставка -ћи на облик 3. л. мн. презента (читајући, тресући).

· Глаголски прилог прошли је неличан глаголски облик који се употребљава само уз лични глагол. Не може бити у функцији предиката и означава радњу која се извршила пре радње у личном глаголском облику. Гради се додавањем наставка -вши на инфинитивну основу која се завршава на самогласник, а ако се основа завршава на сугласник умеће се инфикс -а: -авши (прочитавши, отресавши).

***ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ    (ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ)
Инфинитив: носи-ти, тре-сти, до-ћи
Презент: 1. чита-м 2. чита-ш 3. чита- /	1. чита-мо 2. чита-те з. чита-ју/ рад-е/ид-у
Аорист: 1. стиг-ох / написа-х 2. стиж-е / написа- / 3. стиж-е / написа- /	1.   стиг-осмо / написа- смо 2. стиг-осте / написа- сте 3. стиг-оше / написа- ше
Имперфекат: 1. пев- /град-ј /трес- иј+ах 2. пев- /град-ј/трес-иј+ аше 3. пев-/град-ј/трес-иј+ аше	1. пев- /град-ј/трес-иј+ асмо 2. пев- /град-ј/трес- иј+асте 3. пев- /град-ј/трес- иј+аху
Императив: 1. /  2. пева-ј/урад-и 3. нека пева/уради	1. пева-јмо/урад-имо 2. пева-јте/урад-ите 3. нека пева-ју/урад-е
Глаголски придев радни: ради-о,-ла,-ло //-ли,-ле,-ла
Глаголски придев трпни: уписа-н, -на, -но //-ни, -не, -на; окрену-т,-та,-то //-ти,-те,-та                                                купљ-ен,-ена, -ено //-ени,-ене,-ена
Глаголски прилог садашњи: чекају-ћи
Глаголски прилог прошли: чека-вши, рек-авши

СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

· Перфекат (прошло време) означава радњу која се вршила или извршила пре времена говора о њој. Гради се од енклитичког краћег облика презента помоћног глагола јесам (сам, си, је, смо, сте, су) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло // -ли, -ле,

-ла).

· Плусквамперфекат (давно прошло време) означава радњу која се вршила или извршила у прошлости пре неке друге радње. Гради се:

а) од имперфекта помоћног глагола бити (бе-јах, -јаше, - јаше // -јасмо, -јасте, -јаху или бе-х, -ше, -ше // -смо, -сте, -ху) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло // -ли, -ле, 

-ла).

б) од перфекта помоћног глагола бити (био сам, био си, био је // били смо, били сте, били су) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло, // -ли, -ле, -ла).

· Футур I (будуће време) означава радњу која ће се извршити после времена говорења. Гради се од енклитичког облика презента глагола хтети (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и инфинитива глагола који се мења. Употребљава се у два лика као сложен глаголски облик: Ја ћу певати,  и као прост: Певаћу (Ја ћу ићи − ићи ћу). Ако се инфинитив завршава на -ћи футур је увек сложен глаголски облик.

· Футур II (предбудуће време, футур егзактни) означава радњу за коју говорно лице претпоставља (изражава свој став) да ће се вршити после тренутка говора, али пре неке друге будуће радње.

Гради се од облика презента помоћног глагола бити (буде-м, 

-ш, -Ø // -мо, -те, -у) и радног глаголског придева који се мења (чита-о,-ла,-ло // -ли, -ле, -ла).

· Потенцијал (могући начин) означава говорников став према могућности, жељи или намери да се радња оствари или услов под којим би се радња могла остварити. Гради се од облика аориста помоћног глагола бити (бих, би, би // бисмо, бисте, би) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло //

-ли, -ле, -ла).

***СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ (ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ)

једнина	мнножина
Перфекат: 1. сам чита-о,-ла,-ло 2. си чита-о,-ла,-ло 3. је чита-о,-ла,-ло	1. смо чита-ли,-ле,-ла 2. сте чита-ли,-ле,-ла 3. су чита-ли,-ле,-ла
Плусквамперфекат 1. сам био чита-о,- ла,-ло 2. си био чита-о,-ла,-ло 3. је биочита-о,-ла,-ло	1. смо били чита-ли,-ле,-ла 2. сте били чита-ли,-ле,-ла 3. су били чита-ли,-ле,-ла
Футур 1 1. ћу читати (читаћу, ићи ћу) 2. ћеш читати 3. ће читати	1. ћемо читати 2. ћете читати 3. ће читати
Футур 2 1. буде-м чита-о,-ла,-ло 2. буде-ш чита-о,-ла,-ло 3. буде-/ чита-о,-ла,-ло	1. буде-мо чита-ли,-ле,-ла 2. буде-те чита-ли,-ле,-ла 3. буд-у чита-ли,-ле,-ла
Потенцијал 1. бих чита-о,-ла,-ло 2. би чита-о,-ла,-ло 3. би чита-о,-ла,-ло	1. бисмо чита-ли, -ле,-ла 2. бисте чита-ли,-ле,-ла 3. би чита-ли,-ле,-ла