Вељко Петровић (1884-1967) био је значајан писац, песник, приповедач, историчар уметности, књижевни и ликовни критичар. Рођен је у Сомбору. Најпре се прочуо као песник, прве стихове је објавио 1902, прву збирку Родољубиве песме 1912, а збирку На прагу 1914. Скерлић је у њему, као и у Шантићу, видео обновитеље српске родољуибве поезије. Петровић је песник војвођанске равнице.
Заузима једно од најважнијих места у српској прози XX века. Прву приповетку објавио је 1905, своју најпознатију приповетку Буња 1909. После рата издао је прозне збирке Варљиво пролеће (1921), Померене савести (1922), Три приповетке (1922), Изданци из опаљена грма (1932), Препелица у руци (1948).
Салашар је једна од најбољих Петровићевих приповедака из збирке Изданци из опаљена грма. У њој се могу уочити три целине: прва је долазак Туне Џунића на салаш Бабијана Липонжечића, где му уручује позив за скупштину; друга – Бабијанов долазак на скупштину, потом: ручак код жупана. Трећа целина – посета жупана и посланика Бабијановом салашу.
У другој целини, Бабијан, човек са села, „паор“, далеко од родног, сигурног тла, показује несигурност на непознатом терену и зато постаје предмет подсмеха у жупановом двору. У трећој целини се дешава супротно, жупан долази на салаш, где Бабијан показује непоколебаност. Жупан је изненађен његовом виспреношћу коју раније није показивао.
Приповетка говори о родном тлу на ком се човек стоички, моћан и непоколебљив, суочава с животним непријатностима. То објашњава зашто приповетка носи овакав назив, порекло и корени носе велики удео у карактеру човека, истиче се дубока везаност за земљу, и припадност човека земљи како у животу, тако и после њега. Као да је тај сок сопствене земље и свог сопственог сунца улевао у његову салашарску крв поносну свест о својој непокретљивости и о својој осигураној, сељачкој независности.
Прочитај приповетку у целини (одломак имаш у Читанци, стране 272-279), а потом одговори на следеће захтеве:
1. Објасни Бабијанов однос према скупштини.
2. Зашто се „њега непосредно није тицало ништа“?
3. Нико није двапут заредом позван на ручак у жупанов двор. Зашто је с њим учињен изузетак?
4. Због чега је Бабијан несигуран?
5. Чему он, у ствари, служи тој господи на ручку?
6. Зашто је Бабијан предмет подсмеха?
7. Како он разуме своју улогу у тој прилици?
8. На који начин је жупан отерао Бабијана кући?
9. Зашто жупан мисли да „паор не зна за границе“?
10. Које поруке о животу можеш извући на основу овог дела?
Рок за слање задатака је уторак, 14.4.2020.
Нема коментара:
Постави коментар