понедељак, 6. април 2020.

ГЛАГОЛСКИ ВИД И РОД (М-21,Е-22)


Глаголски вид и глаголски род

          Глаголи су променљива врста речи која означава радњу, стање и збивање (читати - радња, жутети – стање, грмети – збивање)

            Које граматичке категорије глагола постоје?
          Постоје два низа граматичких категорија:
            а) лице, број, род; (1, 2. и 3. лице, једнина/множина,  
                                             мушки/женски/средњи род);
б) вид, род, време и начин, потврдност и одричност.


          Граматичка категорија глаголског вида:
            Означава разлику у трајању радње, стања или збивања.
            На основу тога, глаголи се деле на свршене, несвршене и двовидске.
            Несвршени − радња, стање, збивање неограниченог трајања (шетати, јести, сумњати, куцкати, јављати се, прибојавати се).

               Деле се на два типа:     
                  а) трајне – непрекидно вршење радње или стања:        
                      шетати, јести, сумњати;
                  б) учестале – више пута понављање радње или стања,
                      који се врше неограничено, али с прекидима:
                      куцкати, јављати се, прибојавати се.
            Свршени − радња, стање збивање чије је трајање ограничено на један свршени тренутак;
                      ‒ Деле се на четири типа
 а) тренутно-свршени – радња која се цела изврши у
                             једном тренутку  (сести, пасти, куцнути, лупити); 
  б) почетно-свршени  свршени почетак радње, иза
                              којег радња може трајати и неограничено
                              (запевати, заплакати, заиграти);     
 в) завршно-свршени – свршетак радње, пре кога је
                             радња могла трајати неограничено;
                              (попити, прочитати, изгорети)

г) неодређено-свршени – свршени тренутак радње и извесно дуже или краће вршење дате радње   (загристи, развикати се, заиграти се);
 
            Двовидски − глаголи који су и свршеног и несвршеног вида, а ком виду припадају може се одредити једино на основу контекста у реченици (чути, видети, ручати);
                          Ево, седим и ручам. − несвршени
                          Чим ручам, доћи ћу. – свршени

          Граматичка категорија глаголског рода:
            ‒ Одређује се на основу прелазности/непрелазности радње на
              објекат.
‒ Деле се на прелазне, непрелазне и повратне.
            Прелазни − захтевају објекат у акузативу без предлога:
писати (књигу), изградити (кућу), фарбати (зид).    
            Непрелазни − не захтевају објекат у акузативу без предлога: сести, лежати, трчати.   
            Повратни − захтевају обавезну употребу речце се.
 ‒ Деле се на три групе:
                      а) прави повратни − радњу субјекат врши сам на себи;
                          обавезна употреба речце се:
                          умивати се, чешљати се, шминкати се;
                      б) узајамно-повратни  радњу врше најмање два
                          вршиоца један на другом:
                          рвати се, тући се, спријатељити се; 
                      в) неправи повратни – повратна речца се се не може
                         тумачити као себе; означавају неко стање,
                         расположење, процес:
                         белети се, црвенети се, дочепати се;

Глаголи(Преписати у свеску)
Глаголски вид
-трајање радње, стања или збивања
Несвршени − неограничено трајање
                  а) трајнишетати, јести, сумњати
                  б) учесталикуцкати, јављати се, прибојавати се
Свршени − трајање ограничено на један свршени тренутак
 а) тренутно-свршенисести, пасти, куцнути, лупити 
 б) почетно-свршени  запевати, заплакати, заиграти    
 в) завршно-свршенипопити, прочитати, изгорети
 г) неодређено-свршени – загристи, развикати се, заиграти се
 
Двовидски − и свршеног и несвршеног вида (чути, видети, ручати);
Ево, седим и ручам.несвршени
Чим ручам, доћи ћу. – свршени
Глаголски род
-прелазност/непрелазност радње на објекат;
            Прелазниписати (књигу), изградити (кућу), фарбати (зид);    
            Непрелазнисести, лежати, трчати;   
            Повратни − захтевају обавезну употребу речце се;
                    а) прави повратни − умивати се, чешљати се, шминкати се
                    б) узајамно-повратни − рвати се, тући се, спријатељити се
                    в) неправи повратни – белети се, црвенети се, дочепати се        

Нема коментара:

Постави коментар