ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА) Г12,E13,E11,E12,Г11

ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА: КАНЦОНИЈЕР (ИЗБОР ПЕСАМА)

Пред вама се налази дело једног од најзначајнијих песника епохе хуманизма и ренесансе. Пред вама је кратак текст о животу Франческа Петрарке и линк презентације која ће вам дати кратак преглед дела.

*** Преломни догађај у животу песника Франческа Петрарке био је сусрет са Лауром у цркви Свете Кларе у Авињону, 6. Априла 1327. године. Тог тренутка започиње песникова љубав према Лаури, која је трајала све до његове смрти. Судбина је хтела да на исти дан када ју је први пут и угледао, 1348. године, Лаура умре. Своју неостварену љубав према Лаури песник ће овековечити у збирци љубавних песама – Канцонијер, која је добила назив према италијанској речи canzoniere, што значи песмарица. Канцонијер је испеван на народном италијанском језику, инспирисан песниковом љубављу према госпи Лаури. Подељен је на два дела чији су наслови: „За живота мадоне Лауре“ и „По смрти мадоне Лауре“. Овом збирком поезије, Петрарка се, уместо религиозних, филозофских и теолошких тема средњег века, окренуо љубавној поезији и хуманистичком виђењу света.
Највећи број песама јесу форми СОНЕТА (песма од четири строфе од којих су прве две катрени а друге две строфе терцети. Катрен – строфа од 4 стиха, терцет – строфа од 3 стиха).

ПРЕЗЕНТАЦИЈА НА САЈТУ: http://www.haikudeck.com/p/nC0Mm2i63F/#slide-11

Задатак за ученике:

1. У Читанкама (од 201. до 204. стране) прочитати све о Франческу Петрарки и његовом делу Канцонијер.
2. Преписати кратак уводни текст блога у своје школске свеске.
3. Преписати садржај презентације у своје школске свеске.
4. Изабрати један од два понуђена сонета, написати анализу песма у Word документу. Word документ насловити именом и презименом и исто то учинити на крају рада.
!!! За Г12: домаћи послати до 30.03.2020. 
!!!За М13: домаћи послати до 05.04.2020. 

СОНЕТ БРОЈ 3

Тог дана зраци сунца бледи паше
жалише оног ко их је створио –
Ја се не чувах – ухваћен сам био –
Везале су ме, Госпо, очи ваше.

Ко да ни време такво не бејаше
да бих се и ја са Амором борио
бејах безбрижан, без сумњи и чио –
и отуд опште несреће насташе.

Разоружаног мене Амор стиже
и нађе пут што води срцу моме
кроз очи – ову капију за сузе.

Није му на част што ме у таквоме
стању ранио када стрелу диже.
Пред вашом стрелом – ја ни лук не узе.

СОНЕТ БРОЈ 292

Очи о којим тако топло зборих,
и руке, лице, стопала и длани,
бог којих свету остадох по страни
и самом себи странцем себе створих.

Увојци косе чиста сјајна злата
и блесак смешка анђеоског,
што је на земљи небо сатварао моје,
сад све је само прегршт глувог блата.

Но ипак живим, што ми жалост ствара
без оног светла, милог ми толико у
бури кад је брод без кормилара;

Нек љубавна ми песма сврши ту се,
пресахну жица ума сваколиког,а цитра моја у плач се обрну.