Стеван Сремац - Зона Занфирова
· Стеван Сремац (1855−1906) рођен је у Сенти, у Бачкој, где је провео рано детињство. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић доводи га у Београд на даље школовање. Опредељује за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Везивање за политику Либералне странке одредиће Стевана Сремца као конзервативца окренутог националној прошлости, приврженог династији и противника свега новог и напредног у политици и друштвеном животу. Свој радни век провео је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду.
Сремчево дело.
1) војвођанска средина – Поп Ћира и поп Спира
2) нишка средина − Ивкова слава, Зона Замфирова, Ибишага
3) београдска средина – Кир Герас, Чича Јордан, Чесна старина.
У Сремчевом делу сукобљавају се две стране његове личности: Сремац грађанин и политичар и Сремац писац. Као грађанин, Сремац је на страни старог, патријархалног и старовременског у људима и животу, на страни онога што полако чили и нестаје. Сремац писац има изванредну моћ опсервације и пријемчивости за стварност која га окружује: сагледава реалне чињенице и законите друштвене токове. Реална грађа из које обликује уметнички свет надвладава идеолошку свест и не дозвољава искривљавање стварности. Сремац писац надвладава Сремца политичара и тада настају приповетке и романи трајне уметничке вредности.
Зона Замфирова(Преписати у свеске)
О писцу: студије историје, професор у гимназијама
Дела:
војвођанска средина – Поп Ћира и поп Спира
нишка средина − Ивкова слава, Зона Замфирова, Ибишага
београдска средина − Кир Герас, Чича Јордан, Чесна старина
књижевна врста: роман, љубавни, социјални, хумористички
тема: љубав, социјалне разлике
мотиви: социјална мотивација, углед, увреда и понижење, подвала, сан...
прототипска грађа: анегдота, догађај из Приштине
локализација: Ниш, крај XIX и почетак XX века
друштвено-историјски контекст: ослободилачки рат 1876−1878; сукоб старог и новог
композиција: двадесет и два поглавља
добра композиција
укрштање и повезивање епизода (неке имају карактер дигресија)
мајсторско обликовање сижеа
целовитост приче
‒ сукоб старог и новог – старо − (хаџиЗамфир) стари богаташи, газде и чорбаџије
ново − (Мане) грађанско друштво, узнапредовали ситни трговци
приповедање: приповедач
– објективни (3. лице) – утисак веродостојности
‒ ауторски коментари – субјективни тон
‒ доживљени говор − исказивање осећања ликова
‒ описи − локални колорит средине
‒ прожимање драмских и комичних елемената
укрштање приповедних планова
-Спајање озбиљних садржаја са комичним призорима
иронија на неке појаве у нишкој средини
- контрасти (ситуације, ликови)
-динамика стално увођење нових мотива
-обрти, компликује се радња
ретардација
На овом линку се налази филм Зона Замфирова Здраавка Шотре (2002) који ученици могу погледати.
Нема коментара:
Постави коментар