ГРАДИНА, РАБИНДРАНАТ ТАГОРЕ
Рабиндранат Тагоре (Калкута 1861–1941) је био индијски књижевник, драматург и филозоф.
Написао је више од 1000 поема, 24 драме, осам романа, више од 2000 песама, велики број есеја и друге прозе. Његова поезија се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свешћу. Главни циљ му је био повезивање истока и запада. Сам је преводио своју лирску поезију на енглески језик.
Добио је Нобелову награду за књижевност1913. године.
• Био је најмлађи син (седмо дете) хиндуистичког филозофа и верског мистика Девендранаха. Задивљен природом и њеним детаљима, своје прве песме написао је у својој осмој години. До седамнаесте године живота образовао се код куће, када је на очево инсистирање отишао у Енглеску да би студирао права. Студије у Енглеској није довршио, већ се вратио у Индију и определио за књижевност. Током боравка у Лондону објавио је своје прве две збирке песама ‒ „Вечерње песме“ и „Јутарње песме“.
• Године 1913. добио је Нобелову награду за књижевност за збирку песама „Гитанџали“, управо у то време губи и жену и децу. Ову збирку песама је написао 1910. у Бенгалу, а две године касније иста се издаје у Лондону у преводу на енглески језик.
• Године 1915. британска влада га је прогласила за витеза. Титуле се одрекао после масакра у Амрицару 1919. године, у знак протеста против владара.
• Основао је експерименталну школу у Схантиникетану, засновану на Упандисанским идеалима образовања. Повремено је учествовао у Индијском националистичком покрету. Ту се спријатељио са Гандијем.
• Најзначајнија дела су му збирке песама „Градинар“ и „Гитанџали“, а од романа „Бродолом“.
• Бавио се и сликањем и у његовим сликама се види снажан утицај експресионизма.
• Написао је речи и музику индијске националне химне (Ђана Гана Мана). Такође је аутор речи и мелодије песме која је данас химна Бангладеша (Амар шонар Бангла).
• Умро је у свом родном граду 7. августа 1941. године.
ЗАНИМЉИВОСТИ…
• Тагоре се школовао у Лондону где је изучавао и поезију европских авангардиста.
• Његово стварање је настало под утицајем европске авангарде и старе индијске традиције, тачније спевова Махабхарата и Рамајана.
• Тагоре тако ствара оригиналан вид певања који представља својеврстан спој истока и запада.
Прочитајте 2. песму Градинара у којој Тагоре износи своје схватање песништва: извор песништва је у божанском надахнућу, које наводи срце да речи претаче у „жуборење песме”. Песник чује глас са другог света, са којим води замишљени дијалог, и тако у поезију уводи онострано, оно што је изван човекових чула и разума. Песникова улога је да људима открива тајне живота, да чува од заборава све што може да нестане.
Градинар је збирка песама у прози. Овакав облик песничког израза је врло леп за разумевање и пријемчив код читалалаца. Песме у прози писали су и Иво Андрић (Еx Ponto, Немири) и Јован Дучић (Плаве легенде и Песме).
Истраживачки задаци:
1. Који су главни мотиви Тагорине поезије?
2. Какво је Тагорино схватање људског трајања и његовог смисла?
3. Како Тагоре доживљава жену у својим песмама?
4. Да ли се говором може исказати љубав?
Прочитати 68. и 41. песму Градинара.
Изнети своје доживљаје прочитаних песама (као што је урађено у пимеру 2.песме).
И ЗА КРАЈ…
Да ли су мисли великог песника примењиве у данашњем времену?
Које универзалне поруке носи ово дело?
Нема коментара:
Постави коментар