Глаголске врсте, лични и нелични облици (М-21, Е-22)

Глаголске врсте, лични и нелични облици

Прости глаголски облици

· Инфинитив је основни, неличии гл. облик којим се именује радња, стање или збивање. Нема граматичке категорије лица, времена, начина, рода ни броја, па се назива и неодређени гл. облик. Гради се од инфинитивне основе и наставака: -ти и -ћи (читати, ићи).

· Презент (садашње време) означава радњу, стање или збивање које се одиграва у тренутку када о томе говоримо (сада, управо, баш). Гради се додавањем личних наставака на презентску основу: -м,-ш,-Ø, // -мо,-те,-ју/-у/-е. Неправилно грађење презента имају глаголи моћи и хтети (читам, читаш... ; могу; хоћу).

· Аорист (пређашње свршено време) означава радњу која се извршила непосредно пред тренутак говора или у току говора о њој. Гради се од свршених глагола додавањем двојаких наставака за облик и лице на инфинитивну основу: 

- ако се основа завршава на сугласник додају се наставци: 

-ох,-е,-е,-осмо,-осте,-оше (тресох);

-     ако се основа завршава на самогласник: -х, -Ø, -Ø // -смо,

      -сте,-ше (чух, чусмо).

· Имперфекат (пређашње несвршено време) означава радњу која се вршила у прошлости напоредо са неком другом прошлом радњом. Гради се од несвршених глагола тако што се на инфинитивну или презентску основу додају тројаки наставци: 

-     када се основа завршава на самогласник (одбија се):

      -ах,-аше,-аше // -асмо,-асте,-аху (певах, певаше...);

-   када долази до јотовања: град-јах,-јаше,-јаше // -јасмо,

     -јасте,-јаху (грађах, грађаше...);

- када се основа завршава на сугласник: 

       -ијах,-ијаше,-ијаше // -ијасмо,-ијасте,-ијаху (тресијах).

· Императив (заповедни начин) означава заповест, жељу или молбу коју говорно лице саопштава осталима. Гради се одбацивањем наставка за 3. л. мн. презента и додавањем двојаких наставака: 

-    ако се 3. л. мн. презента завршава на -ју или -је, додају се:

       −, -ј, − // -јмо, -јте, − (певај, певајмо...);

- у осталим случајевима се додају: −,-и, − // -имо,-ите, −

    (ради, радимо).

· Глаголски придев радни је неличан глаголски облик који служи за грађење сложених глаголских облика, у реченици означава активан однос субјекта према радњи. Гради се додавањем наставака на инфинитивну основу: -о,-ла,-ло // -ли,

-ле,-ла (радио, радила...).

· Глаголски придев трпни је неличан глаголски облик који означава да се на нечему врши радња (пасив). Гради се додавањем тројаких наставака на инфинитивну или презентску основу:

- ако се инфинитивна основа завршава на -а:

    -н,-на,-но // -ни, -не,-на (фарбан);

- ако се инфинитивна основа завршава на -ну:

    -т,-та,-то // -ти,те,-та (покренут);

- ако се инфинитивна основа завршава на -и,-е или сугласник, а презентска на -и: -ен,-ена,-ено // -ени,-ене,-ена (виђен).

· Глаголски прилог садашњи је неличан глаголски облик који се употребљава само уз лични. Глагол не може бити у функцији предиката и означава радњу која се врши истовремено са са тим глаголским обликом. Гради се само од несвршених глагола додавањем наставка -ћи на облик 3. л. мн. презента (читајући, тресући).

· Глаголски прилог прошли је неличан глаголски облик који се употребљава само уз лични глагол. Не може бити у функцији предиката и означава радњу која се извршила пре радње у личном глаголском облику. Гради се додавањем наставка -вши на инфинитивну основу која се завршава на самогласник, а ако се основа завршава на сугласник умеће се инфикс -а: -авши (прочитавши, отресавши).

***ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ    (ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ)
Инфинитив: носи-ти, тре-сти, до-ћи
Презент: 1. чита-м 2. чита-ш 3. чита- /	1. чита-мо 2. чита-те з. чита-ју/ рад-е/ид-у
Аорист: 1. стиг-ох / написа-х 2. стиж-е / написа- / 3. стиж-е / написа- /	1.   стиг-осмо / написа- смо 2. стиг-осте / написа- сте 3. стиг-оше / написа- ше
Имперфекат: 1. пев- /град-ј /трес- иј+ах 2. пев- /град-ј/трес-иј+ аше 3. пев-/град-ј/трес-иј+ аше	1. пев- /град-ј/трес-иј+ асмо 2. пев- /град-ј/трес- иј+асте 3. пев- /град-ј/трес- иј+аху
Императив: 1. /  2. пева-ј/урад-и 3. нека пева/уради	1. пева-јмо/урад-имо 2. пева-јте/урад-ите 3. нека пева-ју/урад-е
Глаголски придев радни: ради-о,-ла,-ло //-ли,-ле,-ла
Глаголски придев трпни: уписа-н, -на, -но //-ни, -не, -на; окрену-т,-та,-то //-ти,-те,-та                                                купљ-ен,-ена, -ено //-ени,-ене,-ена
Глаголски прилог садашњи: чекају-ћи
Глаголски прилог прошли: чека-вши, рек-авши

СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

· Перфекат (прошло време) означава радњу која се вршила или извршила пре времена говора о њој. Гради се од енклитичког краћег облика презента помоћног глагола јесам (сам, си, је, смо, сте, су) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло // -ли, -ле,

-ла).

· Плусквамперфекат (давно прошло време) означава радњу која се вршила или извршила у прошлости пре неке друге радње. Гради се:

а) од имперфекта помоћног глагола бити (бе-јах, -јаше, - јаше // -јасмо, -јасте, -јаху или бе-х, -ше, -ше // -смо, -сте, -ху) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло // -ли, -ле, 

-ла).

б) од перфекта помоћног глагола бити (био сам, био си, био је // били смо, били сте, били су) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло, // -ли, -ле, -ла).

· Футур I (будуће време) означава радњу која ће се извршити после времена говорења. Гради се од енклитичког облика презента глагола хтети (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и инфинитива глагола који се мења. Употребљава се у два лика као сложен глаголски облик: Ја ћу певати,  и као прост: Певаћу (Ја ћу ићи − ићи ћу). Ако се инфинитив завршава на -ћи футур је увек сложен глаголски облик.

· Футур II (предбудуће време, футур егзактни) означава радњу за коју говорно лице претпоставља (изражава свој став) да ће се вршити после тренутка говора, али пре неке друге будуће радње.

Гради се од облика презента помоћног глагола бити (буде-м, 

-ш, -Ø // -мо, -те, -у) и радног глаголског придева који се мења (чита-о,-ла,-ло // -ли, -ле, -ла).

· Потенцијал (могући начин) означава говорников став према могућности, жељи или намери да се радња оствари или услов под којим би се радња могла остварити. Гради се од облика аориста помоћног глагола бити (бих, би, би // бисмо, бисте, би) и радног глаголског придева који се мења (чита-о, -ла, -ло //

-ли, -ле, -ла).

***СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ (ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ)

једнина	мнножина
Перфекат: 1. сам чита-о,-ла,-ло 2. си чита-о,-ла,-ло 3. је чита-о,-ла,-ло	1. смо чита-ли,-ле,-ла 2. сте чита-ли,-ле,-ла 3. су чита-ли,-ле,-ла
Плусквамперфекат 1. сам био чита-о,- ла,-ло 2. си био чита-о,-ла,-ло 3. је биочита-о,-ла,-ло	1. смо били чита-ли,-ле,-ла 2. сте били чита-ли,-ле,-ла 3. су били чита-ли,-ле,-ла
Футур 1 1. ћу читати (читаћу, ићи ћу) 2. ћеш читати 3. ће читати	1. ћемо читати 2. ћете читати 3. ће читати
Футур 2 1. буде-м чита-о,-ла,-ло 2. буде-ш чита-о,-ла,-ло 3. буде-/ чита-о,-ла,-ло	1. буде-мо чита-ли,-ле,-ла 2. буде-те чита-ли,-ле,-ла 3. буд-у чита-ли,-ле,-ла
Потенцијал 1. бих чита-о,-ла,-ло 2. би чита-о,-ла,-ло 3. би чита-о,-ла,-ло	1. бисмо чита-ли, -ле,-ла 2. бисте чита-ли,-ле,-ла 3. би чита-ли,-ле,-ла