Aлександар Тишма – Употреба човека
Александар
Тишма ( 1924-2003 ) је био југословенски-српски писац, песник, новинар,
преводилац, путописац, романсијер. Своје детињство и младост провео је у Новом
Саду. У Будимпешти је студирао економију и романистику, 1944. године је био у
Трансилванији на принудном раду студената, да би се у новембру исте године
вратио и приступио Народноослободилачкој војсци. Демобилисан је 1945. године и
исте године почео да ради као новинар новосадског листа “Слободна Војводина“ и
касније београдског листа “Борба“. 1949. године напушта новинарство и почиње са
радом у издавачкој кући “Матица српска“, најпре као секретар редакције,а затим
као уредник све до своје пензије.За своје стваралаштво у књижевности, постао је
добитник многобројних награда као што су: Бранкова награда за поезију,
Октобарска награда града Новог Сада, Нолитова, НИН-ова, награда Библиотеке
Србије за најчитанију књигу, Андрићева награда, награда Ослобођења Војводине,
награда Друштва књижевника Војводине за животно дело, државно признање Аустрије
за европску књижевност, награда града Палермо, награда Лајпцишког сајма, Вукова
награда, награда Културно-просветне заједнице Србије, “Дневник“ награда и
награда “Светозар Милетић“ за публицистику. Умро је 15. фебруара 2003. године у
својој 80-ој години живота, у свом граду Новом Саду, у својој “Танурџићевој
палати“ у свом стану, у улици Модене 1. Иако је његово тело отишло, његова дела
ће вечно да живе распострањена по целом свету.
Употреба човека“ (1976), је
стилски и тематски гледано најјаче књижевноуметничко дело које се чита у једном
даху, дело које је преведено досад на 17 страних језика. Иако ово није ратни
роман, где нема ратних окршаја, време романа је предратно, ратно и послератно (
1935-1955, на улицама Новог Сада, Бачке, Београда и околине), које је једнако
трауматично и као један ратни роман. То је спој три раздобља, највише по целини
људске животне драме и њиховог учествовања у свакодневним борбама, као и у
потрази за смислом и наставком живота.
Јунаци романа су просечни људи, који због рата
што их је задесио и уплео се у њихове судбине, чини једнако и јединственим и
несвакидашњим. Роман прати трагичну судбину неколико породица, које се због
сурове и катастрофалне ситуације разилазе. Неки завршавају убијени, а некима
рат узима живот, на неки другачији начин. Главни лик, Вера Кронер, по повратку
из логора, покушава да настави свој живот одупирајући се незаборавним мислима и
трауми, које су у њој убиле сваку наду као и сваки део човека. Иако се у логору
изборила да преживи и да остане емотивна јака, по повратку кући, за њу живот
више није био вредан, као што ни није имао смисао. Пуна горчине и разочарења,
осећа да ју је судбина издала, да патња нема дна, те због ината и пркоса,
схватајући да је сама себи једина остала, бира пут проституисања и на такав
начин покушава да преживи.
Задатак:
1. Најбитније информације о стваралаштву
Александра Тишме?
2. Тематске целине у роману?Какву функцију у
роману има лик Ане Дрентвеншек,зашто је њен дневник важан?
3. На који начин се успоставља веза између
поглавља?
4. Вера Кронер, логорашки дани и њен повратак из
логора?
5. Како породица утиче на ратну судбину Средоја
Лазукића,сусрет са Вером Кронер?
6. Зашто одлучују да спале дневник?
7. Зашто аутор сматра да је човек употребљен?
Одговоре записати у своје свеске. Срећан рад.
Нема коментара:
Постави коментар