ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА У ДУБРОВАЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ М13, Г12,E13

ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА У ДУБРОВАЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Епоха хуманизма и ренесансе долази на наше просторе преко Дубровника - великог поморског града који је био под утицајем Млетачке републике, односно данашње Италије. 

Од 15. Века на подручју Дубровника и Боке Которске настају дела на народном језику, следећи тенденције стварања на народном језику које су постојале у италијанској књижевности. Предуслови за развој хуманизма и ренесансе у Дубровнику били су свакако самосталност Дубровачке републике, врло развијена трговачка делатност, а, дакле, због присуства новца, могућност образовања Дубровчана по водећим центрима образовања. Језик на ком су писали био је народни језик, тј. штокавски источнохерцеговачки дијалекат икавског изговора. Водећи представници ове епохе ренесансе у Дубровнику и Боки Которској били су: Илија Цријевић, Шишко Менчетић, Џоре Држић, Мавро Ветрановић, Марин Држић, Антун Сасин, Марко Марулић, Винко Прибојевић, Микша Пелегриновић и др.

ШИШКО МЕНЧЕТИЋ  „ПРВИ ПОГЛЕД“ 

Зовијеше зора дан а славно пролитје 

Травицу дробну ван, зелен лис и цвитје, 

Ја кад бих ухићен од ове госпоје,

Ке образ накићен у слави вас поје.

С јутра, дим, на прозор погледат опћах ја,

Тер тада мој позор у тај час позри тја:

Мени би видити још липшу нер вилу

Госпођу сједити у рушцу прибилу.

Видив ме ка хрло вазе трак и косу

Низ бијело тер грло косице све просу;

На челу остави два прама од злата,

Остало све зави около, дим, врата,

Да коса не витри, у којој до мал хип

Руками захитри на глави венчац лип;

Озрив се ја јелин тер ончас пође тја,

Тер горчи нер пелин и чемер остах ја. 

1. Каква осећања и духовна стања саопштава лирски субјекат?

2. Утврди које је годишње доба и доба дана било када је лирски субјекат први пут угледао вољену жену. Зашто се буђење пролећа и новог дана доводе у везу са  осећањима и доживљајима лирског субјекта?

3. Наведи елементе и одлике Петраркиног дела „Канцонијер“. Које од тих елемената уочаваш у Менчетићевој песми?

4. Опишите изглед девојке која се изненада појављује. Којим је стваралачким поступцима девојчина лепота дочарана? Образложи како је изненадни сусрет прекинут. Каква осећања то изазива у лирском субјекту? Одговоре поктрепите примерима из текста.

ЏОРЕ ДРЖИЋ:

„ГОРЧИЈЕ ЖАЛОСТИ ЈЕСУ ЛИ ГДИ КОМУ?“

Горчије жалости јесу ли гди кому,
   нер мојој младости и срцу јур мому?
Изгубили муку сву, замани све ми би,
   посијах ја њиву, а друзием жетва би.
Овакој за иних множи лов ловише, 5
   који лов ја учíних, ини га добише.
Рању ја кошуту, ку слиедих по гори,
   друзием је у скуту, а мене измори.
Ето иним већ такој језеро извире,
   а трудан живот мој од жегје умире. 10
Тач срећа охоло свој танац састави,
   тере гре охоло, појући у слави,
а ја сам тамностив непрáво удиељен,
   и велми жалостив, кроз љубав ухиљен.

1. Песма је написана у АКРОСТИХУ. Подсетите се шта је АКРОСТИХ. Проучите почетна слова у непарним стиховима (1, 3, 5 и даље). Каква акростих уочавате? Каква је улога акростиха у песми?

2. Коју стилску фигуру запажаш у почетном дистиху песме? Каква песничка расположења се успостављају овом стилском фигуром?

3. Уочи паралелизме у песми. Подсетите се шта су ЛИРСКИ ПАРАЛЕЛИЗМИ. Образложи како се наведеним паралелизмима дочаравају осећања разочарања и узалудности. Каква се значења истичу сталним поређењем лирског субјекта са другима?

4. Издвој стихове у којима кулминира осећање неправде и разочараност. Какво је схватање лирског субјекта о срећи и којим је сликама оно приказано? Зашто срећу сматра охолом?

***ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ:

1. Подсети се епохе хуманизма и ренесансе.
У томе ће ти помоћи ти и ова презентација: https://prezi.com/tn53ws5ktibq/presentation/.

2. У Читанкама потребне песме и информације пронаћи ћете од 230. до 233. стране.

3. У своје школске свеске запиши одговоре на постављена питања.